Projekat koji će Crna Gora predstaviti na 19. Bijenalu arhitekture u Veneciji rezultat je saradnje između autora Ivana Šukovića, Dejana Todorovića i Emira Šehanovića i Instituta za molekularnu genetiku i genetski inženjering Univerziteta u Beogradu. Ova izložba, pod nazivom „Terram intelligere: INTERSTITIUM“, istražuje način na koji se može razumeti odnos između tla i ekosistema kroz različite umetničke i naučne pristupe.
Prema rečima kustoskinje dr Miljane Zeković, tokom trajanja izložbe u Paviljonu Crne Gore, biće postavljena laboratorija koja će omogućiti posetiocima da prate razvoj mikroprocesa bakterija izolovanih iz uzoraka tla vraćenih iz različitih lokacija Crne Gore, poput Durmitora i Skadarskog jezera. Ovaj pristup podrazumeva dublje razumevanje značaja zemlje, dajući joj glas kroz alegorije, crteže, nauku, poeziju i zvuk. Šuković, koji je vođa autorskog tima, ističe da ovakav interdisciplinarni pristup omogućava slojevito razumevanje ekosistema, kombinujući analitičke metode sa umetničkom interpretacijom.
U razmišljenju o održivosti, projekat se fokusira na upotrebu lokalnih materijala, generativne modele razvoja, prostorne politike i teritorijalne odnose. Ovo preispitivanje granica arhitekture kao discipline je posebno važno, kako naglašava Todorović. On smatra da ovakvi pristupi mogu otvoriti nova pitanja o tome kako gradimo i kakve poruke šaljemo kroz naše građevinske aktivnosti.
Šehanović dodaje da se u projekat koriste oblici konstruisani od providnog klirita, koji imitira kamen, tradicionalni simbol granica. Providnost ovog materijala stvara osećaj fluidnosti i nestalnosti, otvarajući prostor za interpretaciju umesto da ga fiksira. Ovi objekti ne predstavljaju samo statične građevine, već funkcionišu kao ekosistemi zbog svog sadržaja, omogućavajući interakciju između bioloških i materijalnih sistema. Na ovaj način, projekt promišlja granice između prirodnog i veštačkog, stabilnog i privremenog.
Izložba takođe postavlja pitanja o tome kako arhitektura može reagovati na ekološke promene i izazove koji predstoje. U svetu koji se konstantno menja i suočava sa klimatskim promenama, projekti poput ovog nude mogućnost za nove uvide i razmišljanja o budućnosti gradnje i održivosti.
Uključivanje naučnih metoda u umetnički proces dodatno osnažuje ideju da umetnost može biti sredstvo za istraživanje ozbiljnih pitanja ekosistema i održivosti. Na ovaj način, Paviljon Crne Gore na Bijenalu arhitekture ne samo da predstavlja savremeni umetnički izraz, već i pokreće dijalog o važnosti tla i ekosistema u savremenom društvu.
Osim umetničkog izraza, projekat naglašava i značaj zajednice i lokalnih resursa. Saradnja sa Institutom za molekularnu genetiku i genetski inženjering omogućila je dublje razumevanje mikroorganizama u tlu i njihove uloge u održavanju ekosistema. Ovo istraživanje takođe može poslužiti kao model za druge projekte koji se bave ekologijom i održivim razvojem.
Na ovaj način, izložba „Terram intelligere: INTERSTITIUM“ predstavlja spoj nauke, umetnosti i arhitekture, pružajući posetiocima jedinstven uvid u odnos između čoveka i prirode. Kroz njegovu realizaciju, Crna Gora pokazuje kako može postati pionir u istraživanju ovih pitanja na međunarodnoj sceni.
Ovaj projekat je još jedan dokaz da umetnost može igrati ključnu ulogu u podizanju svesti o važnosti zaštite životne sredine i održivog razvoja. Dok se pripremaju za nastup na Bijenalu, autori će nastaviti da istražuju nove mogućnosti i pristupe, nadajući se da će inspirisati druge da preispitaju svoje odnose prema zemlji i prirodi.
