Knjiga „Beogradski gubitnik“ Branislava Bjelice predstavlja hroniku jednog određeno zanimljivog vremena, fokusirajući se na svakodnevnicu Beograda. Na nedavnoj promociji ove knjige u knjižari „Delfi“ u Studentskom kulturnom centru, Bjelica je naglasio važnost likova koje prikazuje – to su ljudi koji možda nikada neće dobiti spomenik ili ulicu, ali čine suštinu urbanog života. Njegov pristup pisanoj reči temelji se na potrebi da se osvetle nepoznati junaci svakodnevnice, ljudi koji nisu u žiži interesovanja medija, ali su bitni na svoj način.
Bjelica je istakao da ga mnogo više privlače obični ljudi koje sreće u svojim svakodnevnim interakcijama, nego poznate ličnosti. „Meni su ti likovi zanimljivi. Neće da dobiju ulicu i spomenik, baš zbog toga treba da budu u knjizi“, rekao je autor. Ovim rečima, on prenosi poruku o važnosti stvarnog života i njegovih učesnika, koji često ostaju neprimećeni. Istovremeno, naglasio je da su svi junaci u njegovim pričama stvarni ljudi koje je lično poznavao, što doprinosi autentičnosti i dubini njihovih priča.
Osim Bjelice, na promociji su se čule i druge važne stvari o knjizi. Pisac i novinar Momčilo Petrović je ukazao na to da ova knjiga predstavlja spoj duše autora, njegovog sposobnosti da uoči zanimljive detalje u svakodnevnom životu, kao i njegove kreativne veštine. U svojoj oceni, Petrović je povukao paralelu između Bjelice i američkog pisca Džona Fantea, naglašavajući da oba autora izvode inspiraciju iz svojih životnih iskustava. U „Beogradskim gubitnicima“, Bjelica se takođe pojavljuje kao lik, ali ne pod svojim pravim imenom, što dodatno obogaćuje narativ.
Muzičar Aca Seltik je podelio svoju perspektivu o temi „gubitništva“. On je istakao kako pojam gubitnika nije nužno jednostavan i jasan, te je citirao mudrost svog oca: „Za mesto u garaži ne pitaj direktora nego čuvara.“ Ovaj instinkt za preživljavanje i pragmatizam se može pronaći i kod junaka koje Bjelica opisuje. Seltik je takođe dodao da knjiga pripada kategoriji dela koja treba da se ima u svakoj kući, jer pruža uvid u vreme i prostor na način na koji su to radili i drugi pisci u srpskoj književnosti, poput Stevana Sremca.
Knjiga opisuje šaroliku beogradsku svakodnevicu kroz različite likove. Taksista Šone, koji pozna svaku rupu na asfaltu, frizerka Ceca, koja iritira mnoge gradane svojom nespretnošću, te učiteljica Sneža, koja je u susretu sa svojim učenicima oličenje nade, sve su to osobe koje, iako se čine običnim, imaju bogate unutrašnje svetove. Iako se junaci mogu smatrati „gubitnicima“ po svojoj običnosti, novinarka i spisateljica Simonida Milojković je istakla da su oni „organski, neprskani ljudi“ koji vode normalne živote.
Jedna od snažnih poruka koje proizlaze iz „Beogradskih gubitnika“ je postavljanje pitanja šta zapravo znači biti „gubitnik“. To nas navodi na razmišljanje o vrednostima koje se često zanemaruju, a koje leže u svakodnevnim ljudima i njihovim malim, ali značajnim pričama. U svom delu, Bjelica hrabro predstavlja te priče, čime čini da svi oni nevidljivi junaci ožive na stranicama njegove knjige.
U zaključku, „Beogradski gubitnik“ je delo koje nas poziva da obratimo pažnju na ljude oko nas i prepoznamo njihovu vrednost. Usmeravajući pažnju na svakodnevicu i obične ljude, Bjelica stvara književni spomenik onima kojima je unapred određeno da ostanu u senci. Kroz svoje reči, on nas podseća na lepotu i značaj običnog života, koji često ostaje neprimećen, ali čini suštinu našeg postojanja.
