Bojana B. iz Beograda se suočava s težim oblikom longkovidom nakon što je koronu imala dva puta u razmaku od godinu dana. Nakon drugog puta infekcije, Bojana je počela da kašlje neprestano i oseća bolove u plućima. Posetila je pulmologa koji je utvrdio da joj se vratio astmatični napad koji je prouzrokovao korona virus. Prema rečima doktorke Tatjane Radosavljević, kovid može izazvati astmu jer ostavlja određene promene u bronhijalnom stablu.
Mnogi ljudi ne znaju da astma može biti posledica kovida, posebno ako od infekcije nisu prošle minimalno šest nedelja. Slično kao kovid, i jači grip može pokrenuti astmu jer izaziva preosetljivost bronhijalnog stabla. Dr Radosavljević ističe da se astma može staviti pod kontrolu pravilnim lečenjem i kontrolama. Važno je pratiti svoje simptome i reagovati na vreme.
Prof. dr Predrag Minić iz Instituta za majku i dete u Beogradu objašnjava da kovid može imati širok spektar posledica, uključujući astmu i intersticijalnu bolest pluća. Astma se obično javlja u ranom životnom dobu, ali može se pojaviti i u svakom životnom dobu. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkih nalaza i spirometrije, a terapija se sastoji uglavnom od kortikosteroida za inhaliranje.
Kovid može pojačati umor, kašalj i ostaviti posledice na pamćenje i pluća. Postkovid sindrom može imati razne posledice, uključujući neurološke probleme. Važno je reagovati na prve znakove astme i pridržavati se terapije. Astma se danas uspešno kontroliše i leči, ali je bitno da pacijenti budu svesni mogućih komplikacija nakon kovida i da redovno prate svoje zdravstveno stanje.
