S obzirom na to da je Mirijevo najveće beogradsko naselje sa oko 50.000 stanovnika, situacija sa infrastrukturom i sadržajima postaje sve kritičnija. Mnogi građani osećaju da je nekontrolisana gradnja dovela do prekomernog zagušenja, dok se mnogi osnovni sadržaji i infrastruktura nisu razvijali u istom tempu.
Jedan Beograđanin, koji je odrastao u Mirijevu, izrazio je svoje nezadovoljstvo putem društvenih mreža, naglašavajući kako naselje postaje sve više poput „spavaonice“ bez potrebnih sadržaja za kvalitetan život. On se žali na nedostatak parkova, bioskopa i sportskih kompleksa, ističući da čak i odlazak na kafu zahteva putovanje van naselja. U svom postu na Reditu, on komentariše da je nekada Mirijevo bilo prijatnije mesto za život, sa prostorima koji su omogućavali socijalizaciju među građanima.
Mnogi drugi korisnici društvenih mreža dele slične osećaje. Ističu da je tokom godina urbanizacija prednost dala stambenoj gradnji na uštrb infrastrukture koja bi pružila potrebne usluge građanima. U poslednjoj deceniji, kako su se nove zgrade pojavile, infrastruktura, kao što su putevi, parkirališta i javni sadržaji, ostala je zanemarena. Građani su primetili da je postalo gotovo nemoguće šetati sa decom u kolicima zbog loših trotoara, a nedostatak parking mesta postao je svakodnevna preokupacija.
Jedan od korisnika deli svoja iskustva navodeći kako je nekada bilo lako parkirati automobil, dok danas vozači moraju tražiti parking čak i van naselja. Pored nedostatka prostranih parkova i sadržaja za decu, posebno se ističe problem ulica koje nisu dovoljno široke za savremeni saobraćaj. Mnoge ulice, poput Mite Ružića, postale su kritične tačke koje su dodatno opterećene saobraćajem, što otežava svakodnevne aktivnosti stanovnika.
U dodatku, komentari ukazuju na to da je Mirijevo smešteno u udolini, što pogoduje dodatnom problemu u vezi sa zagušenjem i astronomski visokim brojem automobila. Stanovnici se često suočavaju sa situacijama da su ulice blokirane, a veće gužve u saobraćaju su svakodnevna pojava.
Kritičari se osvrću i na deo problema koji se tiče ilegalne gradnje i nedostatka kontrole gradskih vlasti, što dodatno pogoršava situaciju. Mnogi stanari izražavaju frustracije zbog neefikasne lokalne uprave koja nije u stanju da odgovori na rastuće zahteve stanovništva.
Osim infrastrukture, veliki problem predstavlja i nedostatak prostora za socijalizaciju. Sa razvojem isključivo stambenih zgrada, više nije moguće putešestvovati do popularnih mesta za okupljanje. Ljudi se osećaju odvojeno jedni od drugih, a komunalni život trpi zbog nedostatka zajedništva.
Kao rešenje za ovakve probleme mnogi građani predlažu da opština Zvezdara konačno reaguje na potrebe Mirijeva, radeći na razvoju infrastrukture i društvenih sadržaja. Očekivanja stanara uključuju izgradnju parkova, igrališta i sportskih kompleksa koji bi omogućili kvalitetniji život i vraćanje socijalne interakcije među ljudima.
U zaključku, Mirijevo krije mnoge potencijale, ali pre svega potrebno je da se reše izazovi sa infrastrukturom i prostornim planiranjem kako bi se stvorilo funkcionalnije i prijatnije okruženje za više od 50.000 njegovih stanovnika. Ova situacija zahteva hitnu pažnju lokalnih vlasti kako bi se osiguralo da Mirijevo ne postane samo mesto za stanovanje, već i prostor za kvalitetan život.
