Petak popodne u Beogradu donosi ozbiljne saobraćajne probleme koji su ponovo paralizovali grad. Gužve su zabeležene na gotovo svim glavnim saobraćajnicama, počevši od Pančevačkog mosta, preko auto-puta kroz grad, do centralnih ulica. Dramatične scene sa Naxi kamera prikazuju kako su saobraćajne nezgode dodatno pogoršale situaciju, sa čak sedam incidenata koji su se dogodili tokom popodnevnog špica.
Pančevački most, koji je u redovnim uslovima već jedna od najkritičnijih tačaka u gradu, blokiran je u oba smera, što dodatno usporava protok vozila. Prema izveštajima, problemi se prelijevaju na obližnje ulice, stvarajući dodatne zastoje koji otežavaju kretanje vozača.
Upravna struktura u Beogradu je svesna problema, ali izgleda da su rešenja i dalje na čekanju. U glavnim pravcima, poput onog od Geneks kule do Dušanovca, vozači su primorani da putuju duplo duže, sa vremenom putovanja koje se produžilo sa 15 na čak 30 minuta. Autokomanda je, kao i obično, preopterećena, a to se najviše oseća u flokaciji vozila koja se kreću kroz centar.
Gužve se beleže i na Plavom mostu, kao i u Takovskoj i Ulici kneza Miloša, gde se saobraćaj odvija znatno otežano. U nekim delovima, poput Brankovog mosta, prolaznost je praktično onemogućena, dok je most na Adi takođe preopterećen, posebno u pravcu Topčidera. Kolone su zabeležene na Senjaku, u blizini Sajma i Bulevara vojvode Mišića, što dodatno otežava svakodnevne aktivnosti građana.
Problemi sa saobraćajem ne mimikriju se samo na mostovima i glavnim saobraćajnicama, već i na kružnom toku kod Bogoslovije. Zemunski put i Tošin bunar pod velikim su pritiskom popodnevnog špica, a prilazi Bežanijskoj kosi takođe se bore sa gužvom. Beograđani su ponovo suočeni sa poznatim raspoloženjem petka, koje donosi nervozu, trubljenje i vožnju brzinom sličnom pešačenju.
Vrednost analize ovakvih situacija leži u razumevanju koliko su saobraćajne gužve postale deo svakodnevice, narušavajući ne samo efikasnost transporta, već i kvalitet života građana. U poslednje vreme, bilo je više inicijativa za modernizaciju saobraćajne infrastrukture i unapređenje javnog prevoza, ali rezultati su sporadični.
Neki od vozača izražavaju frustraciju zbog stalnih gužvi, dok drugi tvrde da su se navikli na ovakvu situaciju i da više ne očekuju drastične promene. U gradovima poput Beograda, gde se infrastrukturni problemi kumuliraju decenijama, borba sa saobraćajem postaje svakodnevna bitka za mnoge. Saobraćajna kultura, dostupnost alternativnih ruta i efikasniji javni prevoz su ključni faktori koji bi mogli doprineti rešenju, ali za sada, Beograđani se suočavaju sa još jednim petkom u kojem su gužve postale norma, umesto izuzeta.
Dok nadležni organi razmatraju moguće korake, građani se nadaju da će buduće mere doprineti poboljšanju saobraćaja i smanjenju stresa koji prate vožnju kroz grad. Svaka saobraćajna nezgoda i gužva koja se desi, samo su podsetnik na krhkost sistema i potrebu za hitnim rešenjima. Do tada, vozači će se i dalje boriti za svakodnevne rutine u gradu koji nikada ne spava, ali istovremeno nikada nije ni u potpunosti slobodan.
