Dobar kao najbolja gauda, a nije iz Holandije, ili grijer, a da nije sa švajcarskih Alpa, kvalitetan sir se može naći i u Srbiji, tvrde domaći poznavaoci sira, ali i stranci koji imaju prilike da ih probaju. Ove reči potvrđene su na nedavnom Balkan Cheese festivalu održanom u Beogradu, gde su se predstavili srpski sirevi koji po kvalitetu mogu da pariraju poznatim svetskim vrstama.
Na festivalu su se mogli probati „belgrader“, sir koji proizvodi kompanija „De Kaasmaker“ iz Čuruga, i „gostiljski sir“ iz sela Gostilje na Zlatiboru, koji pravi Poljoprivredno gazdinstvo Mijailović. Jovanović, osnivač i organizator festivala, s ponosom ističe da su ova dva sira prepoznata ne samo u domaćoj javnosti, već i od strane uvoznika sa prestižnih tržišta, kao što je novojorško tržište. Jovanović navodi da je prethodne godine posetiocu festivala, uvoznici sireva, rekla da ova dva srpska sira mogu odmah da se plasiraju na zahtevno tržište Sjedinjenih Američkih Država.
Štandovi proizvođača „belgrader“ i „gostiljski sir“ privukli su pažnju posetilaca festivala, iako su ovi objekti tek začetnici u svetu sireva. Manja Stojilković iz „De Kaasmaker“ objašnjava da njihov sir ima holandsku inspiraciju, ali da se ne može nazvati gaudom jer nije proizveden u Holandiji. Njen sir ima poseban, „balkanski ukus“ što ga čini jedinstvenim na tržištu.
S druge strane, Mirko Mijailović iz Poljoprivrednog gazdinstva Mijailović kaže da je njihov gostiljski sir inspirisan tradicijom pravljenja sireva na Alpima. Iako su pokušali da kopiraju neke tehnike, Mijailović ističe da je ukus njihovog sira jedinstven, zahvaljujući specifičnom mleku koje dolazi od životinja koje se hrane različitom hranom u Zlatiboru. Posetioci su često iznenađeni kvalitetom sira koji se proizvodi na ovoj lokaciji.
Oba proizvoda imaju različite puteve do potrošača. „Belgrader“ je dostupan u trgovinskim lancima i delikatesama, a kompanija planira i internet prodaju. S druge strane, „gostiljski sir“ se može pronaći samo u odabranim restoranima dok proizvodnja ne pređe 300 kilograma mesečno. Mijailović naglašava da će svi ljubitelji sira moći direktno da se jave im kako bi dobili informacije o kupovini.
Uz to, obe kompanije imaju ambiciju da se prošire i izvan granica Srbije. Stojilković navodi da rade na dobijanju izvoznih dozvola, sa prvim ciljem da se sir prodaje u Crnoj Gori, gde postoji veliko interesovanje. Imena klijenata su već poznata u Makedoniji i Bosni i Hercegovini, a proizvodnja ima potencijal da doprinese razvoju srpske hrane i tradicije.
Uloga Balkanskog Cheese festivala nije samo u promociji domaćih sireva, već i u podsticanju lokalnih proizvođača da postanu konkurentniji na svetskom tržištu. Uvođenjem inovacija i novih tehnika u proizvodnji sira, srpski mlekari i farmjeri nastoje da podignu kvalitet svojih proizvoda, istovremeno čuvajući tradiciju.
Ovaj festival pruža jedinstvenu priliku za umrežavanje lokalnih proizvođača sira, razmenu znanja i iskustava, a takođe pomaže i u promociji značaja kvalitetne hrane. Očekivanja su velika, s obzirom na rastući trend potražnje za specijalitetima od sira, a srpski proizvođači s pravom veruju da mogu zadovoljiti i najzahtjevnije ukuse.
U svetlu svega ovoga, saznajemo da srpski sirevi napreduju i polako pronalaze put do srca potrošača, kako u zemlji, tako i potencijalno u inostranstvu. Ova priča o srpskom siru je još jedan dokaz da srpska tradicija i inovacija mogu zajedno stvoriti nešto izvanredno.
