Holandski meteorolog Remko Verzilberg, izvršni direktor kompanije Whiffle, koja se bavi meteorološkim prognozama, nedavno je izneo tvrdnje da Belgija nenamerno „krade“ vetar sa svojih vetroturbina koje se nalaze u Severnom moru, što je izazvalo pažnju i raspravu među stručnjacima i vladama dve zemlje. Prema njegovim rečima, belgijski vetroparkovi mogu da „otmu“ čak do tri odsto energije vetra koja bi normalno pripadala holandskim instalacijama, stvarajući tako nerazmjerne uslove koristi između susednih država.
Tokom intervjua za belgijsku televiziju VRT, Verzilberg je objasnio kako vetroturbine funkcionišu i kako njihova koncentracija u određenom području utiče na brzinu vetra. „Kada se vetroturbina postavi na određenu lokaciju, ona deo vetra koji bi prolazio kroz tu oblast ‘izvlači’ za proizvodnju energije. To znači da iza vetroturbina uočavate smanjene brzine vetra“, istakao je meteorolog. Na osnovu ovoga, Verzilberg sugeriše da se kod većih vetroparkova sa mnogo turbina u jednom mestu može primetiti značajnije smanjenje brzine vetra.
Belgijski vetroparkovi, prema tvrđenju Verzilberga, imaju stratešku prednost jer se nalaze jugozapadno od Holandije, dok vetra najčešće duva iz tog pravca. Ovaj fenomen dovodi do toga da belgijske instalacije „otimaju“ deo vetra koji bi inače bio dostupan holandskim vetroturbinama. Prema njegovom mišljenju, ovakva situacija zahteva veću koordinaciju između zemalja kako bi se osigurala ravnoteža i pravda u korišćenju vetroenergije. „Potrebna je bolja koordinacija na međunarodnom nivou kako bi svaka zemlja dobila pravedan deo resursa“, naglasio je on.
Verzilberg je upozorio na potencijalnu opasnost „trke ka vetru“, gde bi svaka zemlja mogla žuriti da izgradi što više vetroelektrana, a time bi se moglo dodatno pogoršati stanje konkurencije između zemalja i smanjiti efikasnost sistema kao celine. „Severno more se sve više popunjava vetroelektranama, pa će problem ‘krađe vetra’ postati sve očigledniji“, rekao je Verzilberg. On je naglasio da su potrebne jasne smernice i strategije kako bi se izbegle nesuglasice i nerazumne akcije.
Važnost vetroelektrana ne može se prenaglasiti u kontekstu klimatskih promena i ciljeva održivosti. Mnoge evropske zemlje, uključujući Belgiju, postavile su ambiciozne ciljeve za postizanje ugljenične neutralnosti do 2030. godine. Belgija planira da izgradi šest gigavata vetroturbina u Severnom moru kako bi doprinela ovom cilju. Ovaj projekat bi značajno doprineo smanjenju emisija štetnih gasova i prelasku na obnovljive izvore energije.
Iz istog razloga, Belgija se fokusira na dalji razvoj i proširenje svojih kapaciteta za proizvodnju vetroenergije. Očekuje se da će istraživači i donosici odluka zajedno raditi na razvoju strategija koje će omogućiti ravnotežu između različitih interesnih strana u regionu. To uključuje razmatranje uticaja vetroparkova na okolna područja i zajednice, kao i rad na razvoju tehnologija koje bi mogle umanjiti negativne posledice.
U svetlu ovih izjava i opasnosti koje one predstavljaju, holandski i belgijski zvaničnici bi trebalo da preispitaju svoje pristupe i rade na zajedničkim rešenjima koja će omogućiti održivo korišćenje vetroenergije i ostvarivanje klimatskih ciljeva bez međusobnog ugrožavanja. Ovaj izazov zasigurno će zahtevati dijalog i saradnju između obe zemlje kako bi se stvorila fer i održiva budućnost za sve.
