Na svetskim tržištima, u sredu je došlo do porasta cene nafte, pri čemu je barel na londonskom tržištu dostigao cenu od 73,90 dolara, dok je na američkom tržištu njegova cena iznosila 69,94 dolara. Ovaj rast cena podstaknut je kombinacijom nekoliko faktora, uključujući snažnu potražnju u Sjedinjenim Američkim Državama, što je potvrđeno padom zaliha, kao i geopolitičkim tenzijama oko američkih tarifa koje se odnose na uvoz venecuelanske nafte.
Američki predsednik Donald Tramp najavio je uvođenje sekundarnih carina u iznosu od 25 odsto za zemlje koje kupuju naftu iz Venecuele, a ova mera bi stupila na snagu 2. aprila. Odluka o uvođenju carina dolazi uz već postojeće sankcije prema Kini i Iranu, a mogla bi dodatno da poremeti globalno snabdevanje naftom i poveća pritisak na cene. Venecuela, koja je poslednjih godina bila zavisna od izvoza nafte, mogla bi da izgubi više od 4,9 milijardi dolara godišnje, što predstavlja više od 10 odsto njenog bruto domaćeg proizvoda (BDP-a).
U isto vreme, američke zalihe sirove nafte beleže pad od 3,3 miliona barela, što ukazuje na jaku unutrašnju potražnju. Pored toga, zalihe benzina i destilata takođe su se smanjile, čime se dodatno potkrepljuje stvarna slika tržišta nafte. Dobra vest za tržište je da je potencijalno povećanje cena delimično ublaženo povećanjem proizvodnje članica OPEK+, koje su najavile dodatnog povećanje proizvodnje od 138.000 barela dnevno počevši od aprila.
Tržište se tako sada balansira između straha od smanjenja ponude i pokušaja velikih proizvođača da održe stabilnost cena nafte, što dodatno komplikuje situaciju na globalnom tržištu energetskih sirovina. Eksperti prognoziraju da bi takva situacija mogla imati direktne posledice po Crnu Goru, s obzirom na to da poskupljenje energenata dodatno pritisne inflaciju, kao i budžet građana i privrede. Posebno su ugroženi sektori energetike i transporta, koji će najverovatnije osetiti povećanje troškova zbog rasta cena nafte.
U međuvremenu, iako se očekuje da će poremećaji na tržištu nafte izazvani američkim carinama na venecuelansku naftu imati široke posledice, analitičari naglašavaju da je ključno pratiti kako će se situacija razvijati u narednim nedeljama. Mnogi se pitaju da li će zemlje koje su zavisne od venezuelanske nafte moći da pronađu alternativne izvore ili da li će biti prinuđene da plate višu cenu za energente.
Konstantno rastuće cene energenata postavljaju brojne izazove ne samo za potrošače, već i za industriju koja zavisi od stabilnih i pristupačnih cena nafte. Ovo može dovesti do povećanja cena proizvoda i usluga, čime se dodatno utiče na inflaciju. U takvim uslovima, potrošači bi mogli da se suoče sa težim finansijskim teretom, dok bi preduzeća mogla da budu primorana na prilagođavanje svojih poslovnih modela kako bi se nosila sa novim izazovima.
Prema dostupnim informacijama, tržište nafte će nastaviti da se suočava sa dinamičnim promenama, a budući razvoj događaja zavisiće od mnoštva faktora, uključujući političku stabilnost u velikim proizvođačima nafte, globalnu potražnju, kao i reakcije drugih ključnih tržišnih aktera. U tom kontekstu, sve oči su uprte u predstojeće odluke koje će dodatno oblikovati sudbinu globalnog tržišta nafte u budućnosti.
