U Srbiji trenutno posluje 19 banaka, što je značajan pad u odnosu na nekadašnjih 40. Ova transformacija u bankarskom sektoru posledica je, između ostalog, konsolidacije koja se očekuje da će se nastaviti, a eksperti ukazuju na to da ovaj proces nosi određene posledice za građane. Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić u razgovoru za Euronews Srbija naglašava da ukrupnjavanje predstavlja trend koji traje već više od sedam godina.
Grubišić smatra da građani ne treba da se previše brinu zbog ovog procesa, smatrajući da će on doneti poboljšanje u kvalitetu usluga koje banke nude. Objašnjava da velike banke lakše investiraju u digitalne i elektronske usluge, što manje institucije, zbog svojih limitiranih resursa, često ne mogu pratiti. Moderni proizvodi i usluge, kako ističe, postavljaju visoke standarde koje manje banke ne mogu ispuniti.
Prema Grubišićevim rečima, korisnici bankarskih usluga će imati koristi od konsolidacije, zbog tehničkog napretka koji donosi. U ovom procesu, banke koje se spajaju zaista postaju deo većih entiteta pod nadzorom Narodne banke Srbije. Takva praksa, tvrdi profesor, ne donosi negativne posledice za korisnike, već naprotiv, pruža im bolje mogućnosti.
„Taj proces teče prirodno i nema potrebe za brigom. Neke banke shvataju da ne mogu biti konkurentne, i da očekivani profiti neće biti na tom nivou kao ranije. Kako bi kapitalizovale svoju trenutnu poziciju, prodaju se većim bankama koje time povećavaju svoje tržišno učešće,“ dodaje Grubišić. Shvatiti da veće banke postaju konzistentnije na tržištu, ukazuje na zdravu evoluciju bankarskog sektora, u kojoj su klijenti na dobitku.
Osim toga, Grubišić ističe da ukrupnjavanje ne utiče negativno na konkurenciju jer se radi o oligopolskom tržištu u kojem pet ili šest banaka drži preko 60% tržišnjeg udelа. „Da li smo imali 40 banaka kao pre 12 godina, ili 20, ne mislim da bi to značajno promenilo uslove. Male banke koje napuštaju tržište teško da bi mogle da izdrže pritisak velikih igrača,” naglašava.
Prema njegovom stavu, ne postoji opasnost od monopola jer se ne očekuje da velike banke međusobno kupuju druge velike banke. Osnovna strategija ove konsolidacije je da se manje banke prodaju onima koje su sposobne da pruže bolje usluge. U tom smislu, vlasnici manjih banaka često procenjuju da je bolje ustupiti svoje tržišno mesto nego se suočiti sa opasnostima koje nose tehnološke promene.
Na pitanje koji bi bio optimalan broj banaka za tržište Srbije, Grubišić veruje da bi to moglo biti između 10 i 15 banaka. Ova pretpostavka bazira se na raznim parametrima koji upoređuju tržište Srbije sa okruženjem. Smatra da će do ovog smanjenja doći spontano, prirodno kao proces, i objašnjava da bi prvo smanjenje moglo ići do 15 banaka, a eventualno i do 10.
„Očekujem da se s godinama ovaj trend uspori. Kao što sam rekao, trenutni realni okvir je što se tiče broja banaka, negde između 10 i 15,“ zaključuje Grubišić. Time se stvara slika o bankarskom sektoru koji se prilagođava savremenim potrebama tržišta, ali i očekivanjima samih korisnika. U tom smislu, građani mogu očekivati samo poboljšanja kada je reč o kvalitetu i raznovrsnosti bankarskih usluga. Ove promene takođe ukazuju na to kako će se srpski bankarski sektor razvijati i prilagođavati izazovima savremene ekonomije.
