Trampove carine od 50 odsto na čelik, aluminijum i bakar izazvale su veliku pažnju u ekonomskim krugovima, a njihova implementacija se dovodi u pitanje s obzirom na sam cilj. Ove takse su više od sačuvanja nacionalne ekonomije; one predstavljaju političku strategiju da se aktivira Trampova baza podrške i povrate izgubljene industrije.
David Strič, analitičar u kompaniji Caxton, ističe da su motivi za to pretežno politički, jer Tramp konstantno izražava frustraciju zbog premeštanja proizvodnje ovih materijala iz SAD ka drugim zemljama poput Čilea i Kine. Tokom svog mandata, Tramp je naglašavao važnost domaće proizvodnje čelika i aluminijuma, povezujući je sa nacionalnom sigurnošću i opstankom američke ekonomije.
On je više puta ponovio da je čelik od vitalnog značaja za zemlju, naglašavajući kako strani trgovinski pritisci dovode do zatvaranja fabrika, otpuštanja radnika i raspada zajednica. Tramp je poručio da će njegovi potezi prekinuti ovu decenijsku praksu. S obzirom na trenutnu situaciju, SAD svakodnevno uvoze oko polovine svojih potreba za bakrom iz Čilea i Kanade, što ukazuje na ozbiljnost problema.
Prema nedavnim ekonomsko-analitičkim istraživanjima, cene bakra su dramatično pale pred uvođenje carina, što je uzrokovalo najveći dnevni pad u istoriji. Predsednik je odlučio da sirovine neće biti obuhvaćene carinama, ali će se takse odnositi na gotove proizvode poput žica i cevi. Ovo dodatno komplikuje situaciju i stvara previranja na tržištu.
Osim toga, carine na čelik i aluminijum su drastično povećane sa 25 na 50 odsto, što je dodatno podiglo domaće cene metala. Proizvođači se nalaze pred izazovom vraćanja proizvodnje u SAD, iako istorija pokazuje da ranije carine nisu proizvele tražene rezultate — proizvodnja čelika je posle prvih carina bila čak niža nego pre njih.
S obzirom na izračunatu mogućnost povećanja troškova proizvodnje za 4,5 odsto, često pogođeni sektori sa malim maržama poput električnih vozila i kućnih aparata mogu doživeti ozbiljan uticaj. U velikoj meri, Trampove carine pogođaju industrije koje se oslanjaju na ove osnovne materijale, uključujući građevinarstvo i zaštitu životne sredine.
Sjedinjene Američke Države su nekada bile vodeći proizvođač bakra, ali su izgubile tu titulu pred Čileom. Slična situacija se beleži sa čeličnom proizvodnjom, koja je počela da opada od 1970-ih godina, dok su strani konkurenti preuzeli vodeće pozicije. Ova destrukcija domaće proizvodnje stvara ozbiljna ekonomska pitanja, posebno u regijama koje su se oslanjale na čeličnu industriju.
Industrije koje se široko oslanjaju na čelik, aluminijum i bakar su u velikom stresu zbog visokih carina. S obzirom na to da su ovi materijali ključni u sektorima obnovljivih izvora energije i proizvodnje električnih vozila, realna je mogućnost da će visoke takse otežati investicije u ove važne segmente.
Strič napominje da će se najteže posledice verovatno odraziti na proizvođače električnih vozila, koji se već suočavaju sa minimalnim maržama i visokim troškovima proizvoda. Visoke takse će dodatno otežati tržište ovog tipa automobila, što može odgoditi prelazak na ekološke alternative i osnažiti krhkost američkog proizvodnog sektora.
Ukratko, Trampove carine ne samo da predstavljaju pokušaj revitalizacije američkog industrijskog sektora, već su i politička strategija koja ima svoja rizika i nesigurnosti. Kako se ekonomija suočava sa izazovima, ostaje da se vidi kako će se ovi potezi odraziti na buduću proizvodnju i zapošljavanje u zemlji.
