Večeras se u Srbiji slavi Badnje veče, pravoslavni praznik koji označava početak Božića. Na društvenim mrežama dele se slike iz različitih gradova u kojima stari i mladi, roditelji sa decom, bake i deke sa unucima pale badnjak i lome česnicu, što govori da se srpska tradicija i običaji i dalje poštuju.
Ispred brojnih crkava okupljene su porodice sa decom koji dočekuju najradosniji pravoslavni praznik uz tradicionalnu, narodnu muziku i kuvano vino. U Bečmenu i Kaluđerici, Bariču i Petlovom brdu, Karaburmi, Bežanijskoj kosi, Vračaru, Kotežu, Borči, Padinskoj skeli, Zrenjaninu, Valjevu, Lajkovcu, Priboju i Čačku, Badnje veče se obeležava paljenjem badnjaka i lomljenjem česnice.
Na ustaničkom brdu u Ljubiću na Badnje veče poslata je prelepa slika, a deo nje bili su i stari i mladi. Marija Simić, koja je prisustvovala događaju, rekla je da je ovo prelep osećaj koji do sada nije doživela. U Nišu je tradicionalno lomljenje česnice, u kojoj je bilo šest zlatnika, organizovala gradska opština Medijana. Nika Đorđević (8 meseci), Aleksa Ćosin (11 godina) i Elena Kocić (12 godina) bili su najsrećnije ruke i prvi su pronašli zlatnike u česnici. U Novom Sadu, u naselju Klisa tradicionalno svake godine na Badnje veče pali se najveća vatra za badnjak, visoka pet metara. Badnje veče se obeležava i na Detelinari i Ledincima.
Ovaj praznik ima dugu tradiciju i simboliku za pravoslavne vernike širom sveta. Uz paljenje badnjaka i lomljenje česnice, Badnje veče predstavlja i početak božićenih praznika, koji se nastavljaju Božićnim danom, kada se slavi rođenje Isusa Hrista. Ovi običaji se prenose s kolena na koleno i čuvaju kao dragocena baština. Važnost očuvanja tradicije i običaja povezanim sa Badnjim večerom ogleda se u njihovom značaju za očuvanje kulturnog i verskog identiteta.
Neka od mesta koja su obeležila Badnje veče u Srbiji su Bečmen, Kaluđerica, Barič, Petlovo brdo, Karaburma, Bežanijska kosa, Vračar, Kotež, Borča, Padinska skela, Zrenjanin, Valjevo, Lajkovac, Priboj i Čačak. Tradicionalno lomljenje česnice, u kojoj je bilo šest zlatnika održano je u Nišu, a u Novom Sadu se tradicionalno pali najveća vatra za badnjak, visoka pet metara. U Ljubiću je održano prelepo okupljanje starih i mladih, a slične slike mogu se videti i iz drugih gradova širom zemlje.
Na društvenim mrežama deli se mnogo slika, a svaka od njih govori da se srpska tradicija i običaji poštuju. Badnje veče predstavlja radostan trenutak koji okuplja porodice i zajednicu. Ovaj praznik slavi se uz tradicionalnu narodnu muziku i kuvano vino, stvarajući toplu i veselu atmosferu. Na ovaj način, pravoslavni vernici obeležavaju početak Božića, praznika ljubavi, mira i radosti. Slike sa Badnjeg dana govore o tome koliko je važno čuvati tradiciju i običaje koji su deo kulturnog nasleđa.
Ovi događaji pokazuju kako se pravoslavni vernici u Srbiji tradiciji i običajima pridržavaju i prenose ih na mlađe generacije, očuvajući tako identitet i duh srpskog naroda. Slike iz različitih gradova tokom Badnjeg dana svedoče o tome koliko su ljudi posvećeni očuvanju tradicije i običaja, dajući tako primer i inspiraciju drugima da čuvaju kulturno i versko nasleđe.
Badnje veče je prilika za okupljanje porodica i zajednice, što stvara toplu i veselu atmosferu. Ovaj praznik je važan deo pravoslavnog kalendara i ima posebnu simboliku za vernike širom sveta. Uz običaje poput paljenja badnjaka i lomljenja česnice, Badnje veče predstavlja početak božićnih praznika i slavi se kao najradosniji pravoslavni praznik. Slike iz različitih gradova tokom Badnjeg dana pokazuju koliko je važno očuvati tradiciju i običaje koji su deo kulturnog i verskog identiteta srpskog naroda.
