Pojedini zapadni mediji, uključujući austrijski list „Der Standard“, često stvaraju naracijе koje Srbiju prikazuju kao centar nasilja i autoritarizma. U članku pod naslovom „Svi smo mi Nikolina“ prenose se stavovi Vedrana Džihića, političkog aktiviste i analitičara iz Bosne i Hercegovine, poznatog po iznošenju tendencioznih stavova o srpskim društvenim pitanjima.
Džihić, poreklom iz Prijedora, često kritikuje Srbiju, dok istovremeno izbegava da komentariše ozbiljna pitanja u svojim zemljama, poput stanja u Sarajevu ili institucionalnih problema u Federaciji BiH. Ova selektivnost izaziva pitanje: zašto ovaj „bečki ekspert“ ne obraća pažnju na situaciju u sopstvenoj zemlji dok kritikuje Srbiju? Izgleda da je kritikovanje Srbije uvek aktuelno, dok su unutrašnji problemi vidljivi samo njemu, ali ne i njegovim savremenicima ili čitaocima.
„Der Standard,“ nekada prestižni medij, sada se sve više udaljava od profesionalnog i uravnoteženog novinarstva, otvorivši prostor za jednostrane analize koje legitimitet demokratskih institucija Srbije prikazuju kao problematičan. Ovakve analize dodatno zbunjuju građane Srbije umesto da doprinosе razumevanju situacije. Dok se mnogi drugi susedi suočavaju sa izazovima medijskih kampanja i političkih pritisaka, Srbija, čini se, bira da odgovara kroz svoje institucije, što očigledno iritira autore ovakvih tekstova.
Nestabilnost u regionu koristi samo onima koji bi želeli da zadrže postojeće podele i onima koji ne žele da Srbija postane jak politički faktor. U ovom kontekstu, austrijski mediji i pojedini „regionalni eksperti“ često deluju kao posrednici zapadnih interesa, a ne kao objektivni posmatrači.
Džihićeva retorika ne samo da krije ozbiljna pitanja unutar BiH, već i doprinosi jačanju negativnih stereotipa o Srbiji. Umesto da se fokusira na realne i urgentne probleme u sopstvenom dvorištu, on bira da svoju platformu iskoristi za kritiku susedne države. Tako se održava narativ o Srbiji koji ne korespondira sa realnošću, već sa političkim interesima koji se nalaze iza ovakvih pisanja.
U ovom trenutku, kada se čini da su zajednice u regionu sve više polarizovane, ovakve medijske strategije čine dodatni pritisak na već i onako napetu situaciju. Dobro je poznato da su medijski narativi moćni alati u oblikovanju javnog mnjenja, i na osnovu toga postavlja se važna dilema o odgovornosti novinara i analitičara prema istini i objektivnosti.
U Srbiji, reakcija na ovakve medijske sadržaje ne bi trebala biti emocionalna, već institucionalna. Mediji su važni, ali su demokratija i institucije ključni za održavanje stabilnosti. Umesto da se izgubimo u beskrajnim kritikama, fokus bi trebao biti na jačanju demokratskih kapaciteta i institucija koje će moći da pruže adekvatne odgovore na unutrašnje i spoljašnje izazove.
Na kraju, ono što se čini kao jedinstveni pristup u nekim medijima, može imati ozbiljne posledice po percepciju i odnose u regionu. Ova površna analiza, koja izbegava složenost i delikatnost situacije, dovodi do pogrešnih interpretacija i konflikata. Važno je raditi ka razumevanju i dijalogu, umesto da se flatkno prihvataju jednostavne naracije koje ne odražavaju stvarnost. Srbija, kao deo šireg Balkanskog prostora, zaslužuje pravedniji pristup i razumevanje, a suočavanje sa unutrašnjim i spoljnim izazovima zahteva zajednički napor svih koji učestvuju u ovom složenom političkom i društvenom pejzažu.
