Astronomi su nedavno napravili značajan iskorak u proučavanju Saturnovih meseca, otkrivši čak 128 novih prirodnih satelita koji orbitiraju oko ove planete. Ovim otkrićem, ukupan broj Saturnovih meseca dostigao je impresivnih 274, što znači da Saturn sada ima duplo više satelita nego sve ostale planete u Sunčevom sistemu zajedno. Ova informacija uzburkala je astronomske zajednice, jer je do nedavno titulu „kralja meseca“ držao Jupiter, koji ima 95 meseca sa utvrđenim orbitama.
Tim istraživača, koristeći teleskop Kanada-Francuska-Havaji, prvo je identifikovao 62 meseca tokom svojih opservacija, a zatim su nastavili sa dodatnim istraživanjima tokom 2023. godine. Vođa istraživanja, dr Edvard Ešton sa Instituta za astronomiju i astrofiziku pri Akademiji Sinica na Tajvanu, rekao je da se pokazalo da ima obilje meseca koje nisu ranije uočene, ističući da „ne veruje da će Jupiter ikada uspeti da dostigne ovaj broj“.
Ova nova teleskopska otkrića su uzbudljiv korak za astronomiju, jer su astronomi do nedavno verovali da je Jupiter vodeći u broju prirodnih satelita. Pored toga, Međunarodna astronomska unija je zvanično priznala nova nebeska tela, koja će na početku nositi oznake sa kombinacijama brojeva i slova. U budućnosti, ova nebeska tela će dobiti imena inspirisana galskim, nordijskim i kanadsko-inuitskim mitologijama, što je u skladu s tradicionalnim načinom imenovanja Saturnovih meseca.
Većina novootkrivenih meseca pripada takozvanoj nordijskoj grupi, i astronomi sada traže inspiraciju u manje poznatim vikinškim božanstvima. Ešton je napomenuo da bi na kraju mogli biti primorani da „popuste kriterijume“ pri odabiru imena. Sva nova nebeska tela su klasifikovana kao „nepravilni meseci“. Ovi meseci imaju nepravilne oblike, slične krompiru, i prečnik im je svega nekoliko kilometara.
Otkriće ovih meseca pokreće važna pitanja o tome šta zapravo čini mesec. Ešton je istakao da još uvek ne postoji precizna definicija onoga što se može smatrati mesecom, što bi trebalo da se jasno definiše. On je takođe napomenuo da bi mogli biti na granici trenutne tehnologije kada je reč o otkrivanju novih meseca oko Saturna, Urana i Neptuna.
Dokle god mogućnosti za otkrivanje napreduju, istraživači se nadaju da će dalja proučavanja ovih malih meseca doneti uvid u haotičnu fazu ranog Sunčevog sistema, kada su planete često menjale orbite i sudari su bili učestali. Novootkriveni meseci se grupišu u klastere, što sugeriše da su mnogi od njih ostaci većih tela koja su se raspala usled sudara u poslednjih stotinak miliona godina.
Svi novi meseci imaju velike, eliptične orbite koje se razlikuju od orbita bližih Saturnovih meseca. Profesor Bret Gladman, astronom sa Univerziteta Britanske Kolumbije, naglasio je da su „svi oni najverovatnije fragmenti manjih tela koja su se raspala usled snažnih sudara – bilo sa drugim Saturnovim mesecima ili sa kometama koje su prolazile“.
Razumevanje dinamičkog sistema Saturnovih meseca može takođe pomoći u razjašnjavanju misterije porekla Saturnovih prstenova. Neki naučnici smatraju da su prstenovi možda ostaci meseca koji je razložen pod uticajem Saturnove gravitacije. Dalje istraživanje ovih neobičnih meseca može otkriti mnogo o prošloj istoriji Saturna i njegovih okolnih nebeskih tela, pružajući dublje razumevanje o tome kako su se formirali i evoluirali u ovoj fascinantnoj regiji svemira.
