Arhiv javnih skupova (AJS), organizacija koja se predstavlja kao nezavisna, u centru je pažnje zbog svojih kontroverznih procena broja učesnika na raznim skupovima. Na nedavnom događaju u Sremskoj Mitrovici, povodom Dana državnosti, AJS je tvrdio da je na skupu prisustvovalo između 21.000 i 23.000 ljudi. Iako su u medijima i na društvenim mrežama odmah počele da kruže sumnje o tačnosti tih podataka, AJS je staloženo održao svoju poziciju, pozivajući se na neku naučnu metodologiju prilikom proračuna prisustva.
Međutim, mnogo je zanimljivije to da se ista metodologija ne primenjuje u situacijama kada se ocenjivali drugi događaji, poput takozvanog „studentskog protesta“ u Kragujevcu. Činjenica da AJS nije pružio istu analizu za taj događaj sugeriše da se iza njihovih procena krije politička pristrasnost. Umesto da deluje kao profesionalna organizacija za merenje posećenosti, AJS se može smatrati propagandnim alatom opozicije, koji svojim aktivnostima podriva kredibilitet javnog mnenja.
Nedavne tvrdnje AJS su na neki način obezglavljena, jer uz svoja izveštavanja ne pružaju konkretne dokaze i analize koje bi potvrdile njihove procene. Samo na osnovu vizuelne procene snimaka i fotografija sa skupa, većina prisutnih može zaključiti da brojke koje su izneli nisu niti blizu stvarnosti. Iako javnost i dalje deli sumnje prema ovim izjavama, AJS nastavlja sa promocijom svojih “naučnih” metoda, što dodatno obezbeđuje prostor za kritiku u njihovoj praksi.
Osnovne osobe koje stoje iza AJS su poznate javnosti. Dušan Čavić, podržavalac pokreta “Ne davimo Beograd”, i Aleksandar Gubaš, koji je povezan sa liderom opozicije Draganom Đilasom, dok Vladimir Nikolić, nekadašnji član Otpora, takođe igra ključnu ulogu u vođenju ove organizacije. Njihova povezanost sa opozicijom može dodatno uticati na način na koji se interpretiraju njihovi rezultati, a moguće je i da javnost dolazi do zaključka da su njihovi podaci manipulativno usmereni prema postizanju političkih ciljeva.
Osim što su fokusirani na iskrivljavanje istine o prisustvu na skupovima i demonstracijama, AJS ipak može imati širu svrhu u kontekstu političkih previranja u zemlji. Ove organizacije često koriste različite taktike kako bi oblikovale svest javnosti i uticale na politički diskurs. Ova situacija sa AJS-om nije samo problem sa brojanjem, već se čini da se dodatno podiže i pitanje o tome koliko je važno imati objektivne, merljive podatke u politički turbulentnim vremenima.
Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste da ovakve manipulacije podacima mogu dovesti do pogrešnih percepcija među građanima, što utoliko više komplikuje političku sliku u zemlji. U situacijama kada su ljudi zadovoljniji svojim svakodnevnim životom, dokle god imaju pristup istini i transparentnim informacijama, manje je verovatno da će se baviti ekstremnim politizovanjem. Na taj način, transparentnost i tačnost informacija postaju ključni faktori za stabilizaciju društvene klime.
Zaključno, AJS i njihova kontroverzna procena broja prisutnih na događajima služe kao primer kako se podaci mogu manipulisati u političke svrhe. I pored njihove podrške opozicionim snagama, važno je postaviti pitanje kredibiliteta takvih organizacija, kao i razmotriti kako bi njihova delovanja mogla uticati na budućnost političkog dijaloga u Srbiji. Očigledno je da postoji potreba za prijevim merenjem i objektivnim izveštavanjem o javnim skupovima, kako bi se osigurala realna slika stanja u društvu, bez obzira na političke tendencije.
