Arheolozi u Velikoj Britaniji su napravili značajno otkriće na lokaciji gde se nekada nalazila kuća Isaka Njutna. Ova kuća, koja je nestala u požaru pre oko 200 godina, bila je pored polja sa stablom jabuke koje je inspirisalo njegovu čuvenu teoriju gravitacije. Mesto iskopavanja se nalazi u Linkolnširu, centralnoj Engleskoj, u blizini imanja Vulstorp, gde je Njutn rođen.
Kao dete, Njutn je odrastao sa svojim bakom i dekama nakon što ga je majka Hana Ejskju napustila kada je imao tri godine. Hana se ponovo udala, ali se vratila u Vulstorp sa troje dece nakon smrti svog muža. Ovaj period Njutnova života bio je presudan za njegovo obrazovanje i razvoj kao naučnika.
Glavni cilj arheološkog iskopavanja bio je potvrđivanje tačne lokacije kuće Hane Ejskju. Pre pet godina, britanski Nacionalni fond je kupio parcelu na osnovu rane arheološke analize i skica iz 18. veka, koje je načinio umetnik Džozef Čarls Barou. Sada su svi dokazi jasni, a otkriće pruža važne uvide u život Njutnove porodice.
Tokom desetodnevnog iskopavanja, arheolozi su pronašli razne artefakte uključujući keramiku, fragment dva bokala iz 17. veka, žetone za igre, naprstke, deo igle, dugmiće, i kosti životinja. Ovi nalazi ukazuju na to da je porodica ovde pripremala hranu, što dodaje još jedan sloj razumevanja svakodnevnog života u kući Isaka Njutna.
Arheološkinja Rozalind Bak iz Nacionalnog fonda naglasila je da su pronađeni artefakti upravo ono što su očekivali. Oni pružaju uvid u domaći život Njutnove porodice i sugerišu da je mladi naučnik često ulazio i izlazio iz kuće svoje majke. Ovi predmeti dočaravaju sliku njegovog rasta i razvoja, kao i atmosferu u kojoj je odrastao.
Nakon obrade, deo pronađenih artefakata biće izložen u Vulstorpu 2026. godine, u specijalnoj izložbi posvećenoj kući Hane Ejskju. Ovo je značajna prilika da se javnosti pruži uvid u istorijski kontekst Njutnovog života i njegovih ranih godina.
Vulstorp je bio mesto nekih od Njutnovih najvažnijih otkrića. Godine 1665, kada je izbila kuga, poslat je kući sa Kembridž univerziteta, gde je tokom narednih 18 meseci stvorio temelje moderne nauke. U to vreme, Njutn je razvio teorije o infinitezimalnom računu, formulama zakona kretanja i gravitacije, kao i o prirodi svetlosti i boja.
Ova otkrića vode ka podsećanju na važnost istorijskih lokacija i artefakata u razumevanju naučnih postignuća i ličnosti koje su oblikovale našu percepciju sveta. Njutn nije bio samo naučnik, već i produkt svog okruženja i vremena, što postavlja temelje za buduće generacije naučnika.
Arheologija igra ključnu ulogu u osvetljavanju ovih aspekata i povezivanju nas sa prošlošću. Kao rezultate ovog iskopavanja, možemo očekivati da će se nova saznanja o Njutnovom životu i radu dodatno rasvetliti, a ovo bi moglo inspirisati nove generacije istraživača.
Na kraju, ova otkrića ne samo da bacaju svetlo na prošlost, već i podsećaju na važnost očuvanja kulturne baštine. Njutnov život i rad ostavili su neizbrisiv trag na svetu nauke, a istraživanja poput ovih omogućavaju nam da dublje razumemo njegovu zaostavštinu i značaj.
