U podnožju planine Maglič, u Srbiji, formirana je jedinstvena samoodrživa zajednica pod imenom Magličgrad, koja okuplja volontere iz čitavog sveta. Ovaj projekt je započeo mladi arheolog Miloš Sretenović sa idejom da spoji ljubav prema prirodi s volonterizmom, stvarajući tako prostor za ljude koji žele da doprinesu lokalnoj zajednici i istovremeno uživaju u prirodnim lepotama Srbije.
Jedan od volontera koji je pronašao svoje mesto u ovoj zajednici je Dijego, mladić iz Argentine. Ovaj Argentinac, poznat po nadimku „Grendpa“, prešao je pola sveta kako bi se pridružio ovoj posebnoj zajednici. Dijego je radio četiri godine u fabrici u Argentini, ali osećajući da mu ta rutina ne donosi ispunjenje, odlučio je da potraži nešto drugo. Kada je naišao na volontersku platformu, znao je da je to kretanje ka životu kakav je želeo.
„Izabrao sam da pomognem ljudima i da upoznam nove kulture. Ovde sam već tri meseca i stvarno se osećam kao kod kuće,“ ističe Dijego, objašnjavajući svoj doživljaj u Srbiji. Njegov nadimak „Grendpa“ dobio je iznenada, ali ga rado nosi, smatrajući ga simbolom bliskosti među ljudima i važnosti jednostavnosti u međuljudskim odnosima.
Dijego deluje jako srećno dok pomaže lokalnoj zajednici i uči o srpskoj kulturi. „U ovoj zemlji sam otkrio da je dobrota univerzalni jezik koji svi razumeju,“ navodi on s osmehom. Ljudi koje je upoznao u Srbiji su topli, iskreni i puni života, što ga dodatno privlači ovoj zemlji.
Zajednica Magličgrad, koja se razvila pre tri godine, može se pohvaliti rastućim brojem posetilaca i volontera iz različitih krajeva sveta. Miloš Sretenović, osnivač zajednice, objašnjava da je suština svega povratak prirodi i formiranje životnog prostora u kojem bi ljudi živeli u skladu s prirodom kao nekad. Ovaj kamp je mesto gde volonteri mogu doprineti svojim radom, ali i uživati u prelepim pejzažima.
„Volonteri rade oko pet sati dnevno, a ostatak vremena provode uživajući u prirodi,“ kaže Miloš, naglašavajući da su većina volontera ekološki aktivisti i ljubitelji prirode. Zajednica obezbeđuje osnovne uslove za život, kao što su struja, voda i internet, dok su toaleti dostupni, čime se stvara prijatno okruženje za sve posetioce.
Jedinstvenost ovog mesta ogleda se i u načinima pripreme hrane. Obroci se spremaju u kotlićima, a sastojci se često prikupljaju u prirodi, uključujući lokalne gljive i druge jestive biljke. Ova kulinarska tradicija doprinosi autentičnosti iskustva života u Magličgradu i omogućava volonterima da se još više povežu s okruženjem.
Dijego planira da se ponovo vrati u Srbiju, nakon što završi svoje volonterske obaveze, što ilustruje snažnu vezu koju je uspostavio sa zemljom i ljudima. Njegova priča, poput priča mnogih drugih volontera, pokazuje kako putovanje i želja za učenjem mogu stvoriti neprocenjivo iskustvo.
U svetu gde mobilnost postaje sve značajnija, ovakve zajednice pružaju priliku za razmenu ideja i kultura, dok istovremeno promovišu ekološku svest i odgovornost. Magličgrad nije samo mesto gde se vodi borba protiv urbanizacije i želje za prirodom, već i simbol nade za budućnost u kojoj se ljudi vraćaju osnovnim vrednostima zajedničkog života i međusobne podrške.
Na kraju, ovaj projekt pokazuje da se prava vrednost zajedništva i bliskosti s prirodom može pronaći bilo gde u svetu, pa čak i na mjestu kao što je Magličgrad u Srbiji. Dijego iz Argentine je dokaz da putovanje može promeniti živote i otvoriti vrata novim mogućnostima.
