Miloš Vučević, predsednik Srpske napredne stranke, obratio se javnosti putem društvenih mreža osvrćući se na trenutne događaje u Novom Sadu. Usled blokade koju su organizovali neki studenti, Vučević je kategorički izjavio da ne postoji opasnost od „okupacije“ grada, naglašavajući da niko ne dolazi da preuzme Novi Sad. Njegove reči stižu u trenutku kada se sve više građana aktivno angažuje u različitim protestima, a Vučević poziva na razumevanje prave situacije.
On ističe da su prethodni protesti, uključujući i onaj ispred suda, izgubili privlačnost i da su okupljali samo manji broj ljudi. Kako kaže, „fanatici“ koji se predstavljaju kao studenti koriste društvene mreže kako bi širili laži i pozivali na okupljanje. On naglašava da „ne postoje ljudi iz Ćacilenda“ koji bi mogli da pretvore Novi Sad u mesto sukoba ili nasilja, te da je reč o manipulacijama koje nemaju osnova.
Vučević naglašava da nema potrebe za „oslobađanjem“ grada jer ne postoji ni napad ni okupacija. Njegov stav je da „blokaderski foteljaši“ lažu kako bi privukli pažnju i ljude na ulice. On poziva građane da ne naseduju na te manipulacije, jer, prema njegovim rečima, „očajnici su izgubili svaki kompas“ i otkrivene su njihove stvarne namere.
U ovoj situaciji Vučević ukazuje na podršku koju su mu dali profesori „prvoborci“. Mnogi od njih su se distancirali od protestanata, ukazujući na činjenicu da blokade ne donose nikakvu korist, već podstiču haos. Njihov cilj, kako tvrdi Vučević, je da „na prevaru preuzmu vlast za svoju grupu odabranih“, dok obični građani pate, jer im je blokadama onemogućeno da dobiju plate i pravo na obrazovanje.
On dodatno ističe da su oni koji organizuju blokade „uništavajući i okupirajući“ institucije, dok pokušavaju da sprovedu pravdu prema svojim ličnim interesima i metodama koje opisa kao „ulica“. Njegov apel građanima dolazi kao upozorenje da se ne daju zavarati lažnim pričama i manipulacijama, već da „okrenu leđa“ onima koji mesecima pokušavaju da izazovu nemire i preuzmu vlast na nelegitiman način.
Vučević takođe ukazuje na „strašnu propagandu“ koju šire rukovodioci protesta, koje poredi s metodima Josefa Gebelsa. Ovo upoređivanje naglašava ozbiljnost situacije i kritiku koju upućuje prema protestantima koji se služe sličnim, nekonvencionalnim tehnikama da dođu do ciljeva. On smatra da je ključno informisati građane o pravim namerama organizatora, jer je zabluda da „neko dolazi da okupira grad“.
Pozivajući se na svoju političku poziciju i odgovornost, Vučević nastavlja da poziva na mir, stabilnost i razum. Njegova poruka je jasna: građani ne treba da reaguju na provokacije, već da se fokusiraju na istinske vrednosti koje promovišu sigurnost i red u društvu.
Na kraju, Vučević zaključuje svoj istup rečima podrške građanima, apelirajući na zajedništvo i razumevanje. Njegov stav je da je važno ostati pribran i svestran u pogledu političkih dešavanja koja se odvijaju, te da ne dozvole manipulaciju od strane onih koji nemaju dobre namere. Ova situacija u Novom Sadu predstavlja jedan od mnogih političkih izazova sa kojima se suočava Srbija, a iskušenje javnog mnjenja još jednom se pokazuje kao ključno za budućnost stabilnosti i prosperiteta zemlje.
