Apelacioni sud u Novom Sadu je preinačio presudu Višeg suda kojom je Bojan Jovičić bio osuđen na doživotnu kaznu zatvora zbog teškog ubistva Jovana Janićijevića, izvršenog 24. januara 2023. godine. Prema odluci donesene nakon sednice veća, Jovičić je sada osuđen na 20 godina zatvora, uz uračunato vreme koje je proveo u pritvoru.
U obrazloženju svoje presude, Apelacioni sud ističe da je prvostepeni krivični postupak sproveden bez bitnih povreda, a da su sve relevantne činjenice pravilno i potpuno utvrđene. Ipak, drugostepeni sud je prihvatio žalbu branioca u vezi sa težinom kazne, uzimajući u obzir olakšavajuće okolnosti, poput toga da Jovičić nije ranije osuđivan i da je otac dvoje dece. Oni su zaključili da izrečena kazna od 20 godina može dovoljno da utvrdi svrhu kažnjavanja, uključujući generalnu i specijalnu prevenciju.
Podsećajući na događaj, Jovičić je optužen da je tokom kobnog dana, u novosadskom naselju Adice, usmrtio Janićijevića nožem, nanoseći mu ukupno 11 ubodnih i 26 reznih rana. Ubistvo se dogodilo u stanju kada je Jovičić mogao da shvati značaj svojih postupaka, a uz to je nakon ubistva uzeo novac od Janićijevića, procenjujući da je to najmanje 45.000 evra. Zločin je obeležen i begom, jer je Jovičić nakon ubistva prešao državnu granicu na Horgošu.
Dvojica muškaraca su se susrela dogovoreno tog dana. Jovičić je došao u iznajmljenom automobilu, dok je Janićijević, koji je bio vlasnik menjačnice, došao u svom vozilu. Tokom suđenja su bili izneseni dokazi koji su potvrđivali Jovičićevu krivicu, a on je sam priznao svoje postupke, ističući da je shvatio šta je učinio.
U završnim rečima na suđenju, Jovičić je izrazio žaljenje zbog svog dela, rekavši da je svestan težine ubistva i kako to utiče na njegovo i život njegovih bližnjih. Oseća strahotu prema porodicama i poželeo je da se izvini svima, ukazavši na svoju unutrašnju borbu sa krivicom. Iako je priznao da je došlo do sukoba i verbalnog obračuna sa Janićijevićem, on je tvrdio da je situacija eskalirala iznenada kada su se posvađali, a Janićijević je izvadio nož i tako je došlo do smrtonosnog sukoba.
Na ovom mestu, zakonodavstvo je jasno. U situacijama koje uključuju ubistvo, sudovi se rukovode zakonom koji nalaže teške kazne za ovakve delikte. Međutim, odluka Apelacionog suda može otvoriti pitanja o kontroverznim aspektima pravde, posebno kada se uzmu u obzir olakšavajuće okolnosti kao što su prethodni život optuženog, porodične obaveze i sam iskaz koji može ukazivati na unutrašnji konflikt.
U praksi, sudovi se suočavaju sa izazovom da uravnoteže kaznenu politiku sa ljudskom empatijom, što je često tema u krivičnom pravu. Na kraju, sa devetim razredom i sveobuhvatnom analizom strašnog dela, teško je izbeći pitanje šta je zapravo pravda. Da li su 20 godina zatvora dovoljna kazna za život koji je izgubljen, ili je to samo kap u moru kaznenog sistema koji se trudi da obezbedi društvo?
Ovo suđenje i njegova presuda predstavljaće predmet rasprave u pravnoj zajednici i šire, jer se mnogi pitaju o principima pravičnosti i načinu na koji se deluje u skladu sa zakonom. Na kraju, situacija ostavlja utisak o složenosti ljudskih odnosa, emotivnim tragedijama, ali i znaku razumevanja kako se sa strogim zakonima može nositi nezamislivo teške puteve svakodnevice. S obzirom na razvoj ovog slučaja, ostaje da se vidi kako će dalji procesi delovati na Jovičićevo naredno zatvorsko vreme i na potencijalne promene u pravnoj praksi.
