Bečki Akcent teatar bio je domaćin predstavi „Ženidba“ Nacionalnog pozorišta Priština iz Gračanice, koja je oduševila publiku svojim humorom i energijom. Od trenutka kada su se svetla upalila, do poslednje replike, gledaoci su se smejali i aplaudirali, potvrđujući visoke umetničke standarde koje ovo pozorište održava, uprkos izazovima s kojima se suočava.
Predstava „Ženidba“ je najčešće izvođena u repertoaru NP Priština, sa više od 70 izvodjenja širom Srbije i inostranstva, uključujući gradove kao što su Frankfurt, Cirih i Temišvar. Predrag Radonjić, direktor pozorišta, istakao je važnost gostovanja u Beču zbog velike srpske dijaspore, naglašavajući da su razgovori o ovom nastupu započeli pre pandemije.
„Ženidba“ je igrana povodom Dana srpskog jedinstva, a organizovana je u saradnji sa Zajednicom srpskih klubova u Beču i ambasadom Srbije. Maša Mihailović, predsednica UO teatra, potvrdila je značaj ovakvog događaja za dijasporu, naglašavajući kvalitet predstave i glumačkog ansambla.
Na aerodromu u Beogradu, glumci su se sreli sa episkopom Ilarionom, nekadašnjim talentovanim glumcem Raskom Lupulovićem. Ovaj susret je ukazao na snagu umetnosti i povezanost među ljudima, bez obzira na trenutne okolnosti.
Gledaoci su bili oduševljeni, a reakcije su bile više nego pozitivne. Publika, koja je prepoznala razliku između umetničke predstave i „tezge“, isticala je sjajnu izvedbu glumaca i kvalitet teksta. Mnogi su rekao da je „Ženidba“ jedan od najlepših pozorišnih doživljaja koje su imali u poslednje vreme.
Osim onih koji su već imali prilike da gledaju ovu predstavu, i nova publika, uključujući mlade posetioce, izrazila je oduševljenje. Maturanti koji su prvi put došli u pozorište istakli su da će se sigurno vratiti.
Glumački ansambl, predvođen Milanom Vasićem, uspeo je da zadrži visoki tempo predstave. Svaki glumac je dao svoj maksimum, a među njima su se posebno istakli Igor Damjanović i Bojan Stojčetović.
Kroz maestralno izvedene Gogoljeve likove, predstava „Ženidba“ istražuje univerzalne teme ljudske prirode, prikazujući likove koji se bore s sopstvenim slabostima. Tokom predstave, publika je mogla da oseti težinu svakodnevnog života, lenjost i strah likova, sve to kroz humor i ironiju.
Predstava se pokazala kao pravi umetnički prijatelj srpskog naroda u dijaspori, omogućavajući im da se povežu s rodnom zemljom i njenom kulturom. Ovo gostovanje nije bila samo predstava, već manifestacija kulture i zajedništva.
Bečki nastup NP Priština je potvrdio da, čak i u teškim vremenima, umetnost može i dalje biti svetionik nade i radosti. Njihova sposobnost da izvedu klasična dela na način koji angažuje i inspiriše publiku svedoči o snažnoj tradiciji pozorišta i njegovoj neizmernoj vrednosti za srpsku kulturu.
U zaključku, „Ženidba“ je bila više od pozorišne predstave; to je bio događaj koji je okupio ljude, pomažući im da se osveste o snazi umetnosti i njenom uticaju na život. Ovaj nastup je ostavio dubok trag u srcima gledalaca, a nada za buduća gostovanja i predstave je zavladala.
