Vasington – Najnovija anketa medijske kuće „Foks njuz“ pokazuje da podrška američkih građana ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom opada, premda većina i dalje podržava finansijsku pomoć Ukrajini. Ovo smanjenje podrške dolazi u vreme kada američki predsednik Donald Tramp vodi razgovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i Zelenskim, tokom kojih su se lideri saglasili o mogućnosti ograničenog primirja, iako su pregovori još uvek u toku.
Rezultati ankete otkrivaju da 56% američkih birača podržava Zelenskog, što je značajna promena u poređenju s februarom 2023. godine kada je njegova podrška iznosila 74%. Ovi podaci ukazuju na promene u percepciji javnosti prema situaciji u Ukrajini i izazove s kojima se suočava zapadna podrška za Kijev.
Anketa je sprovedena pre nego što su Trampovi razgovori sa Putinom i Zelenskim postali poznati, što može uticati na stavove građana u narednom periodu. Mnogi analitičari smatraju da bi odluke koje donesu lideri mogli dodatno uticati na percepciju rata u Ukrajini kod američke javnosti.
Pored opadanja lične podrške Zelenskom, anketa je pokazala da većina Amerikanaca i dalje smatra da je potrebno pružiti finansijsku pomoć Ukrajini. Oko 60% ispitanika se izjasnilo za nastavak pružanja pomoći, pritom naglašavajući da smatraju kako je to važno za evropsku sigurnost i stabilnost globalnog poretka.
Ovo može ukazivati na sve veću napetost između želje za podrškom slobodnoj Ukrajini i snage unutrašnjih problema s kojima se suočava američko društvo, uključujući ekonomsku krizu, inflaciju i unutrašnje političke sukobe. Kroz ovu prizmu, smanjenje popularnosti Zelenskog može se tumačiti kao deo šireg trenda, gde domaći problemi nadmašuju inostrane interese.
Oblast u kojoj anketu sprovodi „Foks njuz“ takođe je značajna, pošto su američki birači tradicionalno podložni promenama u mišljenju u zavisnosti od načina na koji se sukob u Ukrajini razvija. Mnogi se pitaju da li je još uvek održiva strategija slati značajnu pomoć u zemlje koje su u ratu, posebno kada se domaća politika počinje preispitivati u svetlu ekonomskih pritisaka.
U međuvremenu, svet se pažljivo zagledao u rezultate razgovora Trampa s Putinom i Zelenskim. Iako je rečeno da su postigli saglasnost o mogućem primirju, detalji ovom dogovoru nisu bili detaljno razrađeni, ostavljajući mnoge sumnje oko stvarne primene ovih rešenja u praksi. Analitičari upozoravaju da trenutni razgovori ne ukazuju nužno na završetak sukoba, već više na taktiku koja može proizaći iz trenutnih okolnosti.
Pored toga, anketa takođe postavlja pitanje da li bi pad podrške Zelenaskom mogao uticati na njegovu sposobnost da jednako pregovara s Rusijom, posebno kada se uzmu u obzir unutrašnji pritisci. Američka politika se sve više fokusira na bilanse snaga unutar zemlje, a takvi trenuci mogu uticati na međunarodne odnose.
Dok se situacija u Ukrajini nastavlja razvijati, podrška Zapada može postati još neizvesnija. Kako domaće tenzije rastu, moglo bi doći do promene u načinu na koji američka vlada i građani razmatraju svoje dugoročne strateške ciljeve u odnosima s Ukrajinom i Rusijom.
Osim toga, postoji rizik da bi opadanje podrške moglo umanjiti mogućnosti za još veću vojnu i humanitarnu pomoć koja je potrebna Ukrajini u ovom ključnom trenutku. Ukoliko se situacija ne stabilizuje ili ako se ne pruži jasna vizija budućnosti, podrška američke javnosti bi mogla nastaviti da opada, što bi moglo imati dalekosežne posledice po Ukrajinu i preostale zemlje Balkana i Istočne Evrope.
U svakom slučaju, trenutni trendovi zahtevaju pažljivo posmatranje i analizu, s obzirom na to da se radi o pitanju koje prevazilazi granice jedne nacije i utiče na globalne odnose i stabilnost.
