Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel ponovo je izrazila svoje neslaganje sa trenutnim vođstvom Hrišćansko-demokratske unije (CDU), na čelu sa Fridrihom Merca, zbog stranačke odluke da podrži predlog o strožim migracionim merama uz pomoć krajnje desničarske Alternative za Nemačku (AfD) u Bundestagu. Merkel je naglasila da je ova podrška prekoračila granicu prihvatljivog, iako je zakon na kraju odbačen.
U intervjuu za nemački nedeljnik „Zeit“, Merkelova je istakla da nije mogla da ćuti kada je CDU dozvolio saradnju sa AfD-om, koja je poznata po svojim ekstremnim stavovima. Izjavila je: „Čak i pod teškim uslovima, većina ne bi trebalo da se formira sa AfD.“ Ove reči nisu bile prethodno dogovorene sa Mercem, što je dodatno povećalo tenzije unutar CDU, stranke koja je trenutno glavna opozicija u Nemačkoj.
Fridrih Merc je, s druge strane, odbacio bilo kakve optužbe o aktivnoj potrazi za podrškom AfD-a. On je naveo da je CDU delovao u skladu sa svojim vrednostima i ranijim izjavama, naglašavajući da „nikada neće zavisiti od glasova krajnje desnice“. Ovakvo razlazno mišljenje dodatno komplikuje situaciju unutar stranke, koja se suočava sa problemima identiteta i ideološkim razmimoilaženjima.
Merkel je takođe podsetila na svoje reči iz novembra, kada je jasno izrazila da CDU ne treba da se približava ekstremnim desničarskim grupama. Ona je ukazala na to da je sadašnja situacija jednim delom rezultat promene u stavovima unutar stranke, što direktno dovodi do kritike koje je iznela. „U potpunosti sam podržala njegov stav, ali smatram da je pogrešno što se ova obaveza više ne primenjuje,“ rekla je.
Ova debata dolazi u kritičnom trenutku, s obzirom na to da se u Nemačkoj politička scena zaoštrava uzlaznim trendom AfD-a, stranke koja se suočava sa opasnim rastom popularnosti, posebno u istočnim delovima zemlje. Anketni podaci pokazuju da AfD trenutno ima više od 20% podrške u zemlji, što predstavlja ozbiljnu pretnju za tradicionalne stranke poput CDU-a i SPD-a.
Na pitanje o tome da li njena politika prema migrantima ima deo odgovornosti za jačanje AfD-a, Merkel je priznala da su unutrašnji sukobi unutar CDU i sa njenom sestrinskom partijom Hrišćansko-socijalnom unijom (CSU) doveli do uspona krajnje desnice. „Nije bilo u redu što smo se toliko svađali,“ priznala je, naglašavajući potrebu za jedinstvom unutar stranke. Međutim, ona je takođe odbila ideju da je isključivo ona kriva za trenutne rezultate AfD-a.
„Ceo sistem se promenio, a kada sam napustila kancelariju, AfD je bio na oko 11 odsto. To što su danas iznad 20 odsto nije moja odgovornost,“ zaključila je Merkel. Njene reči odražavaju zabrinutost u okviru CDU-a o budućnosti stranke i načinu kako da se suoči s izazovima koje donosi rast populizma i ekstremizma u savremenoj Nemačkoj.
Ova situacija potvrđuje da je unutar nemačke politike prisutna podela, koja ne prepoznaje samo razlike u pristupima ka migrantima i integraciji, već i osnovne ideološke razlike koje bi mogle imati dugoročne posledice po politiku zemlje. Kako se bliže savezni izbori zakazani za 23. februar, pitanje identiteta CDU-a i njenog odnosa prema AfD-u ostaje ključno za razumijevanje političkih dinamika u Nemačkoj.
