Na Vračaru, tačnije u Kursulinoj ulici, pre tačno mesec dana dogodila se tragična situacija koja je šokirala Beograd. Vukašin Stanković (23), student četvrte godine Fakulteta za bezbednost, izgubio je život u brutalnom napadu, dok je njegov prijatelj Miloš R. (23) teško povređen. Napad se dogodio u noći između 30. i 31. avgusta ispred kladionice, gde su Vukašin i Miloš proslavljali uspeh nakon polaganja ispita.
U istrazi koja je usledila, uhapšena su tri mladića: dvojica maloletnika (17) i jedan osamnaestogodišnjak, koji se predao policiji uz pratnju advokata. Četvrti osumnjičeni, Đ. M. (19), i dalje je u bekstvu. Oružje korišćeno u ovom zločinu još uvek nije pronađeno, a motiv napada ostaje nejasan. U svojim izjavama, uhapšeni su tvrdili da ne poznaju Vukašina i Miloša, što dodatno otežava razumevanje celog incidenta.
Ana Jović, Vukašinova majka, za „Novosti“ je potreseno ispričala kako je ostala bez jedinog sina. Ističe da je Vukašin bio uzoran student, bez ikakvih problema sa zakonom. Na večer kada je ubijen, rekao joj je da ide na piće s prijateljem, ne sluteći kakvu tragediju će doživeti. U trenutku kada ga je pokušala kontaktirati, Vukašin se nije javljao, a tek ujutro je saznala da je izgubljen zauvek.
Ana se priseća trenutka kada je otišla do kladionice da uzme Vukašinov telefon, gde su joj zaposleni otkrili da ne znaju šta se dogodilo. U međuvremenu, vest o napadu i smrti njenog sina počela je da se širi, a ona je ubrzo dobila bolnu potvrdu od lekara u Urgentnom centru. Njeno srce je u tom trenutku stalo, i od tada njen život postao je neizdrživ.
Prema informacijama koje je Ana saznala, Vukašin i Miloš su se preselili iz obližnjeg kafića u kladionicu kada su naišli na svoje napadače. Osumnjičeni su prethodno već bili poznati policiji zbog sličnih incidenta. Nedelju dana pre ovog zločina, napali su jednog mladića u Skadarliji, no nakon 48 sati zadržavanja, pušteni su.
Ana je bila obaveštena da su napadači, pre nego što su se odlučili na ubistvo, prilazili Vukašinu i Milošu i verbalno ih provocirali. Kada su napustili kladionicu, krenuli su na njih u fizičkom obračunu, što je dovelo do tragičnog ishoda. Otrgnuvši Vukašina od njegovih snova i ciljeva, napadači su se zatim povukli, dok je njihovo ponašanje i dalje izazvalo osudu u zajednici.
Jedan od ključnih faktora u rasvetljavanju ovog zločina bila je analiza snimaka sa bezbednosnih kamera, koje su omogućile identifikaciju osumnjičenih. Ipak, Ana se plaši da bi Đ. M., koji je i dalje na slobodi, mogao ponovo da napadne, naglašavajući da se incident dogodio bez vidljivog povoda i motivacije.
Svaki dan Ana živi sa tugom i besom, tražeći pravdu za svog sina. Njen apel je jasan: ne želi da se ovakvi zločini dešavaju u budućnosti i nada se da će odgovorni biti kažnjeni. Bezosećajnost i brutalnost napadača ukazuju na ozbiljan problem koji zahteva hitnu pažnju društva i institucija.
Beograd je izgubio još jednog mladog čoveka, a njegova porodica zauvijek će nositi teret bola. Ova tragedija postavlja pitanja o bezbednosti mladih u gradu i potrebi za sistemskim rešenjima koja će sprečiti slične incidente u budućnosti.
