Na drustvenim mrežama, posebno na Instagramu, ponovo su se pojavile zastrašujuće pretnje protiv predsednice Skupštine Ane Brnabić. Ove pretnje dolaze u trenutku kada je društvena situacija napeta, a politički ambijent dodatno komplikuju ovakvi incidenti.
Pre nekoliko dana, lice po imenu M.T. je uhapšeno nakon što je pretio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i predsednici Skupštine. Ovo hapšenje je izazvalo medijsku pažnju, a situacija se dodatno zakomplikovala novim pretnjama koje su danas osvanule. Sa profila na Instagramu koji nije imao ime, objavljena je poruka koja sadrži jasnu pretnju prema Brnabić. U objavi se, između ostalog, koristi rečenica: „Ana buksnara, vrati pare da te ne bismo slali kod Miljkovića na roštiljadu“, što je na jasan način aludiralo na Marka Miljkovića i Belivukov klan.
Ovakve pretnje predstavljaju ozbiljan problem za javnu sigurnost, a naročito za političare koji su često meta različitih vrsta pritisaka i nasilja. Pretnje putem društvenih mreža su postale uobičajene, ali to ne umanjuje njihovu ozbiljnost. Država i nadležni organi imaju obavezu da reaguju na ovakve situacije kako bi obezbedili sigurnost svih građana, a naročito onih koji se nalaze na pozicijama vlasti.
U poslednje vreme, pretnje političarima postale su sve učestalije. Druga hapšenja i pretnje izazvale su bojazan među građanima i političarima. Ova situacija ukazuje na to da je potrebno donositi zakonodavne mere koje će učvrstiti pravni okvir za borbu protiv pretnji i nasilja na mrežama. Takođe, važno je educirati javnost o problemima vezanim za online sigurnost i načinima kako se zaštititi od pretnji.
Osim pretnji, društvene mreže su postale i prostor za širenje dezinformacija, koje dodatno pogoršavaju situaciju. Postoji potreba za većim nadzorom i regulacijom sadržaja koji se deli na ovim platformama, kako bi se sprečilo širenje mržnje i nasilja. Ukoliko se situacija nastavi ovako, postoji rizik od eskalacije nasilja, što može imati katastrofalne posledice po društvo u celini.
Očekuje se da nadležni organi reaguju na novonastalu situaciju i preduzmu sve potrebne mere kako bi obezbedili sigurnost predsednice Brnabić i drugih javnih funkcionera. Takođe, važno je da se javnost obavesti o koracima koje institucije preduzimaju kako bi se umirili strahovi građana. Transparentnost i otvorena komunikacija su ključni u ovakvim situacijama, kako bi se povratilo poverenje građana u institucije.
U međuvremenu, društvene mreže ostaju platforma na kojoj se javne ličnosti često suočavaju sa pretnjama i uvredama. Potrebno je stvoriti sigurnije okruženje za sve, bez obzira na njihov status ili ulogu u društvu. Svi pojedinci treba da imaju pravo na bezbednost i slobodu izražavanja, ali to ne sme biti na račun ugrožavanja drugih.
Kroz različite inicijative, edukacije i zakonske promene, društvo može raditi na smanjenju nasilja i pretnji na mrežama. Samo kroz zajednički rad i svest o važnosti ovakvih pitanja, može se stvoriti društvo u kojem će se svako osećati sigurno i poštovano. Dok se institucije bore sa ovim izazovima, građani takođe imaju ulogu u očuvanju pozitivnog i sigurnog okruženja, kako online, tako i offline.
