Predsednica Narodne skupštine Srbije, Ana Brnabić, izjavila je da je reakcija građana koji se okupljaju ispred televizije Pink, nazivajući se „zborovima“, izazvala njen interes zbog navodnih „dvostrukih aršina“ u izveštavanju medija. Ovaj skup, koji je izazvao različite reakcije, oslikava duboke podele u srpskom društvu, posebno kada je reč o tome kako se tretiraju različite vrste protesta i okupljanja.
Brnabić je putem društvenih mreža izrazila svoje nezadovoljstvo, rekavši da kada se okupljanja odvijaju ispred medija kao što su N1, demonstranti se opisuju kao nasilnici i huligani. Nasuprot tome, kada se okupljaju ispred Pinka i Informera, oni se nazivaju „građanima“. Ova primedba ukazuje na percepciju da neki mediji koriste različite narative zavisno od političke ili društvene pripadnosti okupljenih. U kontekstu srpskih medija, često se postavlja pitanje profesionalizma i objektivnosti u izveštavanju.
Na svom profilu na društvenim mrežama, Brnabić je podelila sliku sa naslovom jednog medija koji je prenosio protest kao „Beograđani protestuju ispred zgrade televizije Pink: ‘Ovo je trovačnica’“. Ova rečenica sažima osnovnu poruku okupljenih, koja je usmerena na kritiku medijskog sadržaja koji se emituje na toj televiziji. Demonstranti su izrazili zabrinutost zbog uticaja koji određeni mediji imaju na javno mnjenje i kvalitet informisanja.
Protesti i okupljanja građana u Srbiji poslednjih godina su postali učestaliji, što odražava nezadovolјstvo građana raznim društvenim i političkim pitanjima. Ovi događaji često privlače pažnju medija, koji ih interpretiraju na različite načine, u zavisnosti od svog uređivačkog stava. S jedne strane, građani traže promene i otvoren dijalog, dok s druge strane postoje i snažne kritike prema određenim aspektima političkog sistema i načina na koji se vlast ponaša.
Brnabić nije jedina političarka koja je komentarisala ova okupljanja. Njene reči doprinose već postojećim tenzijama između političkih elita i građana koji osećaju da ih vlast ne čuje. U tom svetlu, protesti postaju ne samo način izražavanja nezadovoljstva, već i platforma za širu diskusiju o stanju demokratije u zemlji.
Na društvenim mrežama, komentari su se množe, a građani dele svoja mišljenja i iskustva vezana za medije i proteste. Kritičari vlasti ukazuju na to da se sloboda medija systematski sužava, dok drugi pak brane pravo na slobodno izražavanje i okupljanje kao osnovna ljudska prava.
U međuvremenu, suprotstavljene strane na političkoj sceni nastavljaju da se bore za prevlast, a mediji postaju areni sukoba. Mnogi smatraju da je trenutna situacija znak dubokih podela u društvu, koje se ne mogu prevazići samo rečima. Rešenja za ove izazove nalaze se na visokom nivou diskusije među političarima, medijima i građanima.
Kako stvari trenutno stoje, normalizacija odnosa između građana, vlasti i medija može izgledati kao daleki cilj. Neophodno je izgraditi platformu za dijalog koja bi omogućila svim stranama da izraze svoje stavove i osećanja bez pritiska i straha od osude ili represije. U tom smislu, uspesi i neuspehi okupljanja kao što su ona ispred televizije Pink ne predstavljaju samo borbu za slobodu govora, već i širu potragu za pravdom i demokratijom u Srbiji.
Potrebno je više od protesta da bi se postigle promene, ali oni ostaju važan deo procesa. Ovi događaji mogu delovati kao katalizatori za širu društvenu promena, ukoliko se intelektualci, aktivisti i građani udruže kako bi se izborili za bolje sutra. U svetu gde su informacije ključne, važno je imati medije koji se osećaju odgovornima za svoju ulogu i koji su posvećeni istinitom i objektivnom izveštavanju. To je izazov s kojim se Srbija suočava i koji zahteva ozbiljnu pažnju svih njenih građana.
