Beograd – Uvođenje carina na uvoz čelika i aluminijuma od strane američkog predsednika Donalda Trampa, prema rečima profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Ljubodraga Savića, signalizira da su se u globalizaciji pojavili značajni problemi. Savić objašnjava da je Amerika raspodelila deo svojih kapaciteta širom sveta, a sada se suočava sa posledicama takvog ponašanja.
Uvođenje carina često se tumači kao pokušaj zaštite domaćeg tržišta. U ovom slučaju, Savić ističe da je Amerika i dalje najmoćnija zemlja u svetu, te se postavlja pitanje šta je to što se zapravo štiti ovom merom. Prema njegovim rečima, carine se uvode kada postoji potreba za zaštitom, a u ovom trenutku SAD se suočava sa novim globalnim izazovima, naročito od strane Kine.
Savić objašnjava da su se tokom godina, dok je Kina bila manja ekonomija i Amerika bila bez premca, mnoge stvari promenile. Sada, kada Amerika ima konkurenciju, neophodno je preduzeti korake za očuvanje domaće proizvodnje, što uključuje i povećanje carina. Uticaj ovih mera na globalnu ekonomiju može biti značajan, jer se mnoge zemlje oslanjaju na američko tržište, a eventualno povećanje cena čelika i aluminijuma može izazvati lančane reakcije.
Pored industrijskog aspekta, uvođenje carina takođe može imati političke motive. Savić naglašava da mnogi u Evropi takođe prate ove događaje i mogu reagovati na sličan način, što bi moglo dovesti do trgovinskih tenzija. Amerika, sa svojim ekonomskim kapacitetima, može da utiče na globalne politike, ali i sama mora da se prilagodi promenama na tržištu.
Sve ovo dolazi u trenutku kada se globalna ekonomija bori s brojnim izazovima, kao što su promene u proizvodnji, logistici i potražnji. Kinesko tržište, koje je nekad delovalo kao dodatni faktor u ekonomiji, sada se sve više pretvara u konkurenta. S obzirom na to, američka administracija se odlučila na zaštitne mere koje, s jedne strane, imaju za cilj da osnaže domaću ekonomiju, dok s druge strane riskiraju eskalaciju trgovinskog rata.
U ovom kontekstu, Savić ukazuje na važnost razumevanja globalnih lanaca snabdevanja i načina na koji carine mogu poremetiti ove tokove. Ako se carine podignu, povećanje troškova u proizvodnji može dovesti do smanjenja konkurentnosti američkih proizvoda na svetskom tržištu. Takođe, povećane carine mogu da utiču na potrošače, jer se troškovi mogu preneti na kupce.
S druge strane, ekonomisti smatraju da bi dugoročne ekonomske strategije trebale da se zasnivaju na sarađivanju i otvorenim tržišnim principima, umesto na protekcionizmu. Uvođenje carina često vodi do zemalja koje se obračunavaju jedna s drugom, stvarajući napetosti koje mogu imati dugoročne posledice po globalnu stabilnost.
S obzirom na sve ove aspekte, jasno je da je američka odluka o carinama složena i da ima potencijalne reperkusije daleko van granica SAD-a. Mnoge zemlje, uključujući članice EU, će pažljivo pratiti razvoj situacije i biti spremne da odgovore na američke mere, što može dovesti do dodatne nesigurnosti i volatilnosti na tržištu.
Na kraju, Savić podseća da je svaka ekonomska politika, uključujući carine, samo deo šire strategije koja zahteva analizu i razumevanje globalnog konteksta. U svetu koji se brzo menja, sposobnost prilagođavanja i razumevanje konkurentnosti postaje ključ uspeha za sve zemlje.
