Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, izneo je kontroverzne tvrdnje o važnosti kontrole nad Grenlandom u večerašnjem intervjuu. On je istakao da „ne može biti bezbednosti“ za Ameriku ukoliko ne uspostavi potpunu kontrolu nad ovom arktičkom teritorijom. Ove izjave pokrenule su široku diskusiju, kako unutar SAD, tako i među stanovnicima Grenlanda.
Tramp je rekao da je potrebno ubediti ljude iz Grenlanda da postanu američki građani. Na pitanje da li veruje da oni žele da postanu deo Sjedinjenih Američkih Država, Tramp je odgovorio da „ne zna“, ali je naglasio da Vašington mora da preduzme akcije kako bi ih ubedio. Ova izjava dolazi u trenutku kada su tenzije između američkih i danskih vlasti, s obzirom na to da je Grenland autonomna teritorija Danske.
U intervjuu održanom u emisiji „Vinsov šou“, Tramp je naglasio da bi kontrola nad Grenlandom značila poboljšanje nacionalne bezbednosti SAD. „Moramo osigurati ovu teritoriju kako bi zaštitili naše interese i kako bismo se pripremili za potencijalne pretnje“, rekao je Tramp. Njegove reči su naišle na kritiku i nezadovoljstvo među lokalnim stanovnicima, koji se osećaju neprijatno zbog izjava o ‘upravljenju’ njihovom sudbinom.
Prema izveštajima, potpredsednik SAD Džej-Di Vens i njegova supruga Uša planiraju posetu američkoj vojnoj bazi na Grenlandu. Ova poseta se smatra važnom iz više razloga, posebno uzimajući u obzir proizvedene tenzije i naglašena Trampova stajališta o teritoriji. Očekuje se da će ova poseta uključivati razgovore o vojnoj prisutnosti SAD u tom regionu i potencijalnim strateškim ulaganjima.
Izjavama Donalda Trampa o Grenlandu prethodila su neka događanja iz 2019. godine kada je on predložio kupovinu ove teritorije od Danske, što je izazvalo dalju osudu i neodobravanje iz Kopenhagena. Danska vlast je odbila ovu ideju, smatrajući je apsurdnom, ali Trampove tvrdnje o bezbednosti i kontroli ugrožavaju diplomatske odnose.
Mnogi analitičari veruju da Trampovi komentari o Grenlandu odražavaju širu strategiju SAD u arktičkom regionu, gde se očekuje porast aktivnosti usled klimatskih promena i otapanja ledenjaka. Kontrola nad Grenlandom bi mogla otvoriti pristup bogatim prirodnim resursima, kao što su nafta i minerali, kao i novi pomorski putevi.
U ovom kontekstu, amerika se suočava sa sve jačom konkurencijom iz Rusije i Kine, koje su takođe izrazile interesovanje za arktičke resurse i strateške rute. Zbog toga mnogi stručnjaci upozoravaju na potrebu za efikasnom politikom i strategijom, kako bi se osigurala kontrola nad ovim vitalnim regionom.
Trampove reči su izazvale široke reakcije, ne samo u SAD, već i u međunarodnoj zajednici. Many experts warn that aggressive posturing over Greenland may lead to diplomatic tensions with Denmark and further complicate US relations in the Arctic. Iako se izgledi za promenu statusa Grenlanda trenutno čine malo verovatnim, Trampov pristup otežava razgovore i može dovesti do dodatnih komplikacija u budućnosti.
Grenland je već dugo vremena u centru međunarodnih geopolitičkih interesa, a Trampove izjave dodatno su zakomplikovale situaciju. Dok se očekuje poseta potpredsednika Venesa, lokalni stanovnici i vlasti u Danskoj pokušavaju da zadrže kontrolu nad sopstvenom sudbinom. Situacija ostaje napeta, a dalji koraci Sjedinjenih Američkih Država u vezi sa Grenlandom bi mogli imati dugoročne posledice na regionalnu stabilnost.
