U Londonu su američki naučnici objavili da su otkrili novu boju – plavo-zelenu, koju su nazvali „olo“. Ovo otkriće je prvi put uočeno tokom eksperimenta koji je ukljucivao slanje laserskih impulsa u oči učesnika, a vest je prenio ugledni časopis Science Advances.
Tokom eksperimenta, istraživači su koristili određene uređaje kako bi izazvali specifične senzacije u ljudskom oku. Učesnici su prijavili svoju percepciju jedinstvene boje, koja do tada nije bila registrovana u ljudskom spektru vidljivih boja. Plavo-zelena boja „olo“ izazvala je žustru raspravu među stručnjacima o tome da li se stvarno radi o novoj boji ili je reč samo o iluziji izazvanoj eksperimentalnim uslovima.
Istraživački tim, predvođen profesorom Markom Wajzerom, bavio se fenomenom ljudske percepcije boja tokom nekoliko godina. Njihovo istraživanje fokusira se na to kako ljudski mozak obrađuje vizuelne informacije i kako različiti stimuli mogu promeniti naše iskustvo boje. Kao rezultat, naučnici su odlučili da eksperimentiraju sa laserskim impulsima koji stimuliraju različite delove mrežnjače.
Izvori iz tima navode da su laserima uspeli da podstaknu aktivnost specifičnih ćelija u očima, koje su odgovorne za prepoznavanje boja. Kada su učesnici bila izložena ovim impulsima, mnogi su prijavili da su videli boju koja se ne uklapa u standardni spektar, a koja je kasnije kategorisana kao nova – „olo“.
Jedan od učesnika eksperimenta izjavio je da je doživeo „nešto neverovatno“ kada je video ovu novu nijansu. „Bilo je to kao kada gledate zalazak sunca, ali s nekim dodatnim sjajem koji nikada ranije nisam video,“ rekao je. Iako su se neki stručnjaci uzdržali od brzog donošenja zaključaka, drugi su uzbuđeni zbog mogućnosti nove boje koja bi mogla proširiti naše razumevanje mogućnosti ljudske percepcije.
Međutim, postoje i skeptici koji smatraju da je ovo otkriće još uvek otvoreno za mnogo diskusija. Stručnjaci su naglasili da se percepcija boje može veoma razlikovati među pojedincima, zavisno od niza faktora uključujući genetske predispozicije, starost, pa čak i emocionalno stanje. Ovo stvara dodatne složenosti u razumevanju da li se zapravo radi o novoj boji ili samo o novoj percepciji već poznatih nijansi.
U okviru naučnih diskusija, često dolazi do preispitivanja granica između nauke i subjektivnog iskustva. Ova situacija takođe pokreće važna pitanja o tome kako uopšte definišemo ili konceptualizujemo boje. Naime, poimanje boja više je vezano za lična iskustva nego za apsolutne naučne činjenice, što može ostaviti prostora za različita tumačenja.
Važno je napomenuti da ovo nije prvi put da je otkrivanje „nove boje“ pokrenulo debatu unutar naučne zajednice. Tokom istorije, bilo je više tvrdnji o novim bojama, ali većina njih je naposletku svrstana u postojeće kategorije. Ovakvi događaji često vode do istraživanja koja ponovo ocene naše razumevanje boja, percepcije i načina na koji vidimo svet oko nas.
Istraživači se nadaju da će njihovo otkriće dovesti do daljih studija koje će istražiti obim ljudske percepcije. U međuvremenu, u svetu dizajna, umetnosti i tehnologije, potencijalna primena boje „olo“ mogla bi biti revolucionarna. Boje igraju ključnu ulogu u oblikovanju naših emocionalnih odgovora, pa bi nove nijanse mogle otvoriti nove kreativne puteve za umetnike, dizajnere i marketinške stručnjake.
Iako su naučnici na početku ovog otkrića, budućnost „olo“ boje ostaje neizvesna. Određivanje njenog mesta u spektru vidljivih boja i davanje zvanične definicije može zahtevati dodatna istraživanja i eksperimente. Ovaj fenomen takođe naglašava izazove sa kojima se suočava nauka kada je u pitanju interpretacija ljudskog iskustva, pozivajući stručnjake da preispitaju svoja znanja o boji, svetlosti i percepciji.
