NJUJORK – Istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vake Forest, Univerziteta Kolumbija i Univerziteta u Njujorku postavili su ambiciozan cilj – da ojačaju ili oslabe ljudsko pamćenje. Iako je mogućnost savršenog pamćenja ili potpunog zaboravljanja još uvek daleko od stvarnosti, ova istraživanja daju nadu za buduće terapije.
Pojedinačna sećanja se formiraju kada doświadczenie aktivira neurone u mozgu. Kada osoba često ponavlja određeno iskustvo, veze između neurona postaju jače, dok s vremenom one mogu oslabiti, što rezultira zaboravljanjem. Neuronaučnik Robert Hampson i njegov tim su otkrili da primena električnih impulsa na mozak može pomoći u jačanju sećanja. Hampson ističe: „Volim da vidim ideju da mogu da izvučem sećanje, pohranim ga, pogledam ga, ispitam.“
Tim je proučavao električnu aktivnost u hipokampusu – ključnoj strukturi u mozgu za pamćenje – kod devet osoba sa epilepsijom kojima su ugrađeni moždani implantati. Tokom testova memorije zasnovanih na slikama, oni su zabeležili obrasce neuronske aktivacije vezane za prepoznavanje određenih slika. Zatim su primenili male električne impulse koji su simulirali te obrasce na hipokampusu kod osam drugih dobrovoljaca. Rezultati su pokazali da su sećanja učesnika koja su bila povezana sa tim električnim impulsima poboljšala za 35 do 40 odsto.
Hampson veruje da bi u budućnosti ovakvi mogući implanti mogli biti korišćeni za jačanje pamćenja kod osoba sa Alchajmerovom bolešću ili povredama mozga.
S druge strane, neka istraživanja su fokusirana na pomoć ljudima da zaborave određena sećanja. Iskustva mogu promeniti način na koji se neuroni međusobno povezuju, a mnogi istraživači smatraju da promene u tim vezama kodiraju sećanje na iskustvo. Neuronaučnik Semjuel Šaher sa Univerziteta Kolumbija i njegov tim proučavali su neurone mekušaca zvanih morski zečevi. Proučavanjem specifičnih veza među neuronima, otkrili su da se svaka veza može modifikovati različitim oblicima molekula poznatih kao PKM.
Stimulišući ove ćelije u laboratorijskim uslovima i inhibirajući određene molekule PKM, tim je uspeo selektivno da blokira vezu između neurona bez uticaja na druge. Šaher napominje da njihova istraživanja nagoveštavaju mogućnost da se neka sećanja mogu izbrisati, dok bi druga ostala netaknuta. On dodaje da bi jednog dana nove terapije mogle podsticati ljudske neurone da se oslobode neželjenih sećanja.
Ovakva dostignuća deluju obećavajuće za terapije traume, poput posttraumatskog stresnog poremećaja, gde traumatska sećanja mogu izazvati velike probleme. Šaher upozorava da bi istovremeno bilo važno omogućiti očuvanje korisnih informacija povezanih s lošim događajem.
Ipak, etika manipulacije ljudskim sećanjem ostaje kompleksno pitanje. Neuronaučnik Andre Fenton sa Univerziteta u Njujorku upozorava da bi promena sećanja mogla transformisati ljudsku prirodu sama po sebi. „Naša proživljena iskustva i sećanja na njih, čine nas onim što jesmo. Promena sećanja može osobu učiniti nekim drugim i zato moramo delovati vrlo pažljivo“, zaključuje Fenton.
Zajedno, ova istraživanja otvaraju nova vrata razumevanju ljudskog pamćenja, pružajući potencijalne puteve za terapijske intervencije koje bi mogle značajno poboljšati kvalitet života onih koji se suočavaju sa problemima pamćenja. Iako su izazovi mnogobrojni, naučnici nastavljaju da istražuju ove fascinantne oblasti, s nadom da će budućnost doneti rešenja koja će oblikovati naše razumevanje sećanja i iskustava.
