Američke sankcije usmerene ka Naftnoj industriji Srbije (NIS) odložene su na dodatnih 30 dana, što je u sredu objavio predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. On je ovu vest podelio putem svog Instagram naloga, naglasivši da je to dobra vest za građane Srbije. Predsednik je takođe podelio dokument američkog Ministarstva finansija, koji potvrđuje odlaganje sankcija zamišljenih da stupe na snagu u ranim jutarnjim časovima, do 28. marta ili dok se ne završi odobrena transakcija vezana za rusko vlasništvo u kompaniji.
Američko Ministarstvo finansija pojasnilo je da je odluka o odlaganju sankcija donesena na osnovu zahteva poslatog 29. januara i dodatnih informacija koje su prikupljene. Pre nego što su sankcije trebale da stupe na snagu, Beogradska berza objavila je izmene u vlasničkoj strukturi NIS-a, gde je ruski Gazprom Neft smanjio svoj udeo sa oko 50% na 44,85%, dok je Gasprom povećao svoj udela sa 6,15% na 11,30%.
Ova situacija podseća na ranije događaje kada su sankcije na sličan način uvedene od strane Evropske unije prema Rusiji. Naime, NIS je 10. januara stavljen na američku crnu listu zbog učešća ruske kompanije Gazprom Neft, što je deo šireg plana da se spreči Rusija da finansira svoj rat u Ukrajini.
Kao jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte, NIS je u februaru zatražio od američkog Odeljenja za kontrolu strane imovine (OFAC) odlaganje sankcija na minimum 90 dana kako bi se razrešila vlasnička struktura. Ovaj zahtev je dobio podršku od vlada Srbije i Mađarske. Srbiji, koja je izbegla uvođenje sankcija Rusiji od početka agresije na Ukrajinu, preti ozbiljna opasnost od ekonomske destabilizacije.
Procenjuje se da ruska kompanija Gazprom Neft kontroliše oko 56% akcija NIS-a, dok država Srbija drži oko 30%, a ostatak pripada manjinskim akcionarima. Gazprom Neft je 2008. godine kupio većinski paket NIS-a bez tendera za 400 miliona evra, što je tada izazvalo sumnje u vezi s visinom prodajne cene.
Nenad Gujaničić, glavni broker kancelarije Momentum Securities, ističe da je odlaganje od 30 dana i pozitivna i negativna vest. On napominje da bi sankcije izazvale velike probleme za srpsku ekonomiju, a dodatni mesec može pružiti malo više prostora za pronalaženje rešenja. Takođe, Gujaničić naglašava da se trenutno vode globalni pregovori o okončanju rata u Ukrajini, što daje nadu za mogućnost iznalaženja rešenja za NIS.
Prema njegovim rečima, Srbija se nalazi između dve velike sile, Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, a te sankcije su više političke prirode. Gujaničić veruje da bi rešenje moglo biti pronađeno kroz saradnju sa strateškim partnerom, kao što je MOL, koji bi mogao igrati ključnu ulogu u potencijalnim dogovorima.
On ističe da je ključno pronaći rešenje koje bi zadovoljilo zahteve američke administracije, ali i da je malo verovatno da će Srbija pribegavati nacionalizaciji NIS-a. Umesto toga, moguće rešenje moglo bi doći kroz saradnju sa stranim firmama, pod uslovom da ruska strana bude voljna da proda svoje vlasništvo.
Gujaničić se nada da će Amerika pokazati razumevanje i da neće primenjivati sankcije na način koji bi izazvao ozbiljne probleme za Srbiju. On naglašava da bi sankcije onemogućile normalno poslovanje NIS-a, što bi značajno uticalo na srpsku ekonomiju.
Sve ovo ukazuje na kompleksnu situaciju u kojoj se Srbija našla, dok pokušava da balansira između interesa istoka i zapada, tražeći rešenja koja će omogućiti očuvanje ekonomskih potencijala i stabilnosti.
