Stotine diplomata iz američkog Stejt departmenta i Agencije za međunarodni razvoj (USAID) uputile su protestno pismo državnom sekretaru Marku Rubiju, u kojem izražavaju svoj protivljenje gašenju USAID-a. Ovaj potez je izazvao veliku zabrinutost među diplomatom, jer smatraju da bi gašenje te agencije moglo ozbiljno potkopati američko liderstvo i nacionalnu bezbednost. U pismu se takođe upozorava da će ovo stvoriti vakuume moći koje bi moćne države poput Kine i Rusije mogle da iskoriste kako bi proširile svoj uticaj.
Ukratko, potpisnici pisma ističu da je odluka doneta 20. januara od strane administracije tadašnjeg predsednika Donalda Trampa, koja je obuhvatila zamrzavanje gotovo cele američke pomoći inostranstvu, veoma destruktivna. Ova odluka ne ugrožava samo američke diplomate i vojnike koji rade u inostranstvu, već i živote miliona ljudi širom sveta koji zavise od američke humanitarne pomoći.
U trenutku kada se svet suočava sa mnoštvom globalnih izazova, uključujući pandemiju, humanitarne krize i geopolitičke tenzije, diplomatski izvori smatraju da je USAID ključna agencija za pružanje podrške i razvoja u međunarodnim odnosima. USAID ima istoriju u pružanju pomoći koja obuhvata širok spektar oblasti – od borbe protiv siromaštva i podrške demokratizaciji, do reagovanja na prirodne katastrofe.
Potpisnici protestnog pisma ističu da takve odluke kao što su gašenje USAID-a mogu imati direktne posledice na stabilnost u brojnim regionima, a posebno u zemljama u razvoju gde američka pomoć često čini razliku između života i smrti. Takođe, naglašavaju da pad američkog uticaja i povlačenje iz međunarodnih inicijativa omogućavaju drugim državama, kao što su Kina i Rusija, da preuzmu vodeću ulogu i utiču na globalna pitanja.
U vreme kada je svet povezaniji nego ikada, mnogi diplomati veruju da je američka pomoć neophodna za očuvanje globalne stabilnosti. USAID je bio na prvom mestu u pružanju brzih odgovora na krize gde su životinje kao što su AIDS, ebola i druge bolest bile prisutne. Odluka o gašenju ovakvih agencija može biti pogubna ne samo za stanje u tim zemljama već i za globalnu percepciju američkog angažovanja.
Dodatno, američka pomoć često služi kao alat za sprovođenje spoljne politike i jačanje međunarodnih odnosa. Smanjenje ili ukidanje pomoći može dovesti do pogoršanja odnosa s državama koje su zavisile od tih resursa, što može stvoriti nove tenzije i nesigurnosti.
U svetlu svih ovih izazova, diplomati traže od Rubija da preispita odluku o zamrzavanju pomoći i da zaštiti USAID kao agenciju koja igra ključnu ulogu u globalnom humanitarnom odgovoru i američkoj spoljnoj strategiji. Oni smatraju da je važno održati američko liderstvo i obezbediti sredstva za podršku onima kojima je najpotrebnije, kako bi se sprečila eskalacija kriza koje mogu ugroziti međunarodni mir i stabilnost.
Potpisnici protestnog pisma su uvereni da je USAID i dalje od suštinskog značaja za američko prisustvo na globalnoj sceni i pozivaju na dijalog unutar administracije kako bi se obezbedila budućnost američke međunarodne pomoći. Njihova zabrinutost ukazuje na širu diskusiju o ulozi Sjedinjenih Američkih Država u svetu i važnosti nastavka angažovanja u rešavanju globalnih izazova koji se ne mogu ignorisati.
