BRISEL – Američke carine od 30 odsto na izvoz iz Evropske unije izazv effettuördin preduzećima, potrošačima i pacijentima sa obe strane Atlantika, saopštila je predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, putem društvene mreže Iks. Njena izjava došla je u trenutku kada je predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, najavio uvođenje ovih carina kao deo svoje ekonomske politike.
Fon der Lajen je naglasila da će Evropska unija nastaviti da radi na postizanju sporazuma do 1. avgusta, kada ova nova pravila stupaju na snagu. „Istovremeno, spremni smo da zaštitimo interese EU na osnovu proporcionalnih kontramera“, dodala je ona, naglašavajući spremnost Unije da odgovori na ovu meru.
U objavi na društvenim mrežama, Tramp je potvrdio da će carine od 30 odsto na svu robu koja se uvozi iz Meksika ili zemalja Evropske unije stupiti na snagu 1. avgusta. Njegova odluka je izazvala brige među ekonomistima i analitičarima koji sugerišu da bi ovo moglo negativno uticati na trgovinsku razmenu i cene proizvoda na tržištu.
U dodatku, Tramp je podelio kopije pisama koja je poslao Fon der Lajen i predsednici Meksika Klaudiji Šajnbaum. Ova pisma sadrže detalje o njegovoj odluci da uvede nove carine, a neimenovani evropski diplomat je potvrdio da se EU priprema za prijem Trampovog pisma.
Ovaj potez dolazi usred sve većih tenzija između Sjedinjenih Američkih Država i njenih trgovinskih partnera. Pre samo nekoliko dana, Tramp je najavio uvođenje novih carina na proizvode iz Japana, Južne Koreje, Brazila i Kanade, uključujući i aspekte kao što su carine od 50 odsto na uvoz bakra.
Trampova administracija smatra da je ova strategija značajna za jačanje američke ekonomije i smanjenje trgovinskog deficita, međutim, kritičari ističu da bi ove mere mogle dovesti do povećanja cena za potrošače i usporavanja ekonomskog rasta. Oni podsećaju na moguće posledice po preduzeća, koja se bore da se prilagode ovim novim carinama.
Industrije u Evropskoj uniji su već izrazile zabrinutost zbog potencijalnog porasta troškova uvoza, koji bi mogli biti preneseni na potrošače. Preduzeća koja zavise od uvoza američkih proizvoda ili izvoza u SAD suočiće se sa značajnim promenama u svojim poslovnim modelima. U nekim slučajevima, moguća je i preraspodela proizvodnje ka drugim tržištima kako bi se izbegle visoke carine.
Analitičari su takođe ukazali na to da bi dugoročno, ovakve mere mogle uticati na globalne lance snabdevanja, jer preduzeća traže alternative koje nude povoljnije uslove poslovanja. Česte promene u trgovinskoj politici i neizvesnost u međunarodnoj trgovini dodatno komplikuju situaciju.
U ovoj situaciji, evropski lideri pozivaju na dijalog i saradnju kako bi se izbeglo dodatno pogoršavanje situacije. Oni smatraju da bi otvoreni razgovori mogli omogućiti postizanje obostrano prihvatljivih rešenja i umanjiti efekte ovih carina na ekonomije obe strane Atlantika.
Za sada, preostaje da se vidi kako će se situacija razvijati. Dok EU radi na pripremama za odgovor, Trampova administracija je jasno stavila do znanja da je spremna na određene rizike u cilju ostvarivanja svojih ekonomskih ciljeva. U svetu koji se brzo menja, međunarodni odnosi i trgovinski sporazumi postaju sve kompleksniji, a pritisci na tradicionalne ekonomske modele su na svakodnevnom nivou.
Završno, učesnici na tržištu, potrošači i vlade biće na oprezu kako bi pratili razvoj ovog važnog pitanja i njegov uticaj na ekonomiju. Dijalektički pristup, koji podrazumeva otvorenu komunikaciju i spremnost na kompromis, mogao bi biti ključni korak ka smanjenju tenzija i unapređenju trgovinske saradnje između ovih važnih ekonomskih partnera.
