Administracija američkog predsednika Donalda Trampa ponovo je aktivirala šest programa pomoći inostranstvu u hrani putem Svetskog programa za hranu (WFP), koji su ranije bili obustavljeni. Ove informacije su preneli neimenovani izvori za agenciju Rojters, naglašavajući važnost ponovnog pokretanja ovih hitnih programa pomoći, posebno u svetlu rastuće humanitarne krize u određenim zemljama.
Prema rečima izvora, obnova ovih programa pomoći dogodila se u utorak, a inicijativa je pokrenuta od strane Džeremija Levina, vršioca dužnosti zamenika direktora Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Levin, koji je prethodno radio u Odeljenju za efikasnost vlade čiji je vođa milijarder Ilon Mask, poslao je interno pismo osoblju sa zahtevom da se poništi prethodna odluka o otkazivanju pomoći. Ova odluka je doneta nakon sve većih potreba za hranom i pomoći u kršdim područjima koja su pogođena ratovima, prirodnim katastrofama i ekonomskim teškoćama.
U fokusu ovih programa nalaze se zemlje kao što su Liban, Sirija, Somalija, Jordan, Irak i Ekvador. Svaka od ovih zemalja suočava se sa ozbiljnim izazovima u oblasti bezbednosti hrane, pri čemu su milioni ljudi u potrebi za hitnom pomoći. Na primer, u Siriji, sukobi traju više od deceniju, ostavljajući gotovo polovinu populacije zavisnom od humanitarne pomoći. U Somaliji, suša i sukobi uzrokuju kašnjenja u žetvi i povećanje cena hrane što dodatno otežava situaciju za najranjivije.
Svetski program za hranu (WFP) igra ključnu ulogu u odgovoru na ovakve humanitarne krize tako što obezbeđuje hranu i pomoć ljudima u najtežim trenucima. Vraćanje ovih programa može značajno doprineti ublažavanju patnji miliona ljudi, kao i povećanju stabilnosti i sigurnosti u regionima pogođenim krizom.
Pored toga, ponovno aktiviranje ovih programa može pozitivno uticati na međunarodnu sliku američke administracije. Ranija odluka o ukidanju pomoći bila je kritikovana na domaćem i međunarodnom nivou, a povratak pomoći predstavlja promenu u pristupu prema globalnim humanitarnim izazovima. Ukoliko se situacija nastavi razvijati u pravcu dodatne podrške i saradnje s međunarodnim organizacijama, to bi moglo doneti pozitivne rezultate i za američku vanjsku politiku.
Osim toga, ovakvi programi pomažu i jačanju odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i zemalja koje su direktno pogođene krizom. Pružanje pomoći može poboljšati percepciju Sjedinjenih Američkih Država kao lidera u borbi protiv globalne gladi i nepravde, što je važan aspekt američnosti u međunarodnoj zajednici.
S obzirom na trenutne geopolitičke napetosti i izazove sa kojima se svet suočava, vršenje pritiska na vlade i međunarodne organizacije da se angažuju na pitanjima humanitarne pomoći postaje sve važnije. Ovo ne samo da pokazuje solidarnost sa ljudima širom sveta, već i služi kao podsticaj drugim zemljama da preuzmu inicijativu u pružanju pomoći onima kojima je to najpotrebnije.
U zaključku, vraćanje ovih programa pomoći prema Svetskom programu za hranu je značajan korak napred u pravcu smanjenja humanitarnih kriza i ublažavanja patnje. Ova odluka takođe otvara vrata za dalju saradnju i angažman sa međunarodnim partnerima, što može doneti dugoročne koristi za stabilnost i sigurnost u pogođenim regionima. U budućnosti će biti ključno pratiti kako će se ovi programi razvijati i kakav će uticaj imati na živote onih kojima je pomoć najpotrebnija.
