Na Kosovu se odvijaju značajne političke turbulencije koje dodatno komplikuju situaciju u vezi sa sagledavanjem budućnosti te pokrajine. Sredstva iz Plana rasta Evropske unije (EU) trebala bi da budu raspoređena zemljama Balkana, ali Priština nije na tom spisku. Razlog tome je što Priština nije ratifikovala neophodni sporazum o zajmu zbog nedostatka konstituisane Skupštine, što predstavlja ozbiljan problem s obzirom na to da nema političke volje za rešavanje ovog pitanja.
Osim što nije u mogućnosti da primi novac, Kosovo je pod sankcijama koje su uvedene pre skoro dve godine. Analitičari, poput Gezima Kasapolija, upozoravaju da ova situacija može dovesti do institucionalnog vakuuma, posebno s obzirom na to da nova vlada na Kosovu nije formirana. Ovaj vakuum može dodatno otežati političku stabilnost i normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije.
U trenutku kada su odnosi sa SAD promenili ton, jer nova administracija nije sklona trenutnom premijeru Aljbinu Kurtiju, pritisak na vlasti na Kosovu se dodatno pojačava. Kurti je nedavno napravio neobičan potez tako što se odbio da sastane sa predstavnicima Saveta za albansko-američke odnose, što je izazvalo brojne komentare analitičara. Stefan Surlić iz Beograda ocenjuje da Kurti trenutno praktikuje strategiju „čekanja“, nadajući se boljim političkim okolnostima koje bi mogle nastati nakon rešenja sukoba u Ukrajini, kao i krucijalnog stava EU prema Kosovu.
Iako SAD ostaje dosledna u stavu prema nezavisnosti Kosova, trenutni Kurtićevi potezi i njegovo ignorisanje američke administracije mogu se smatrati kao način slanja signal EU da je oni, a ne SAD, ključni igrač na Zapadnom Balkanu. Istoričar Stefan Radojković naglašava da ovakvo ponašanje nije karakteristično za političku praksu na Kosovu, koja do sada uglavnom lobira za podršku iz Vašingtona.
S obzirom na to da je dijalog sa Beogradom takođe na čekanju, Kurti se sastao sa Peterom Sorensenom, predstavnikom EU za dijalog, ali su pregovori stagnirali. Aleksandar Šljuka iz Nove društvene inicijative smatra da je teško očekivati zajednički sastanak bez formirane vlade u Prištini, jer trenutno ne zna ko bi mogao predstavljati Kosovo u Briselu.
Sve ove okolnosti doprinose dodatnoj konfuziji i nesigurnosti u političkoj situaciji na Kosovu. Smatra se da bez jasnih institucionalnih rešenja, kao i uspostavljenih dijaloga između Beograda i Prištine, Kosovo ne može očekivati napredak ni na jednom frontu. U takvom okruženju, pitanje budućnosti Kosova ostaje otvoreno, a građani i politički analitičari su zabrinuti za stabilnost i prosperitet u regionu.
Osim toga, s obzirom na to da je Kurti suočen i sa unutrašnjim izazovima, pitanje je kako će pobediti unutrašnju političku krizu i kako planira da reaguje na spoljnu politiku EU i SAD koja se menja. U ovoj situaciji, analitičari ističu potrebu za postizanjem kompromisa i dijaloga kako bi se izbegle dodatne tenzije i nesigurnosti koje bi mogle imati dalekosežne posledice po bezbednost celog Balkana. Očekuje se da će sledeći period doneti dodatne izazove, ali i mogućnosti za sve strane u procesu, uz nadu da će doći do stabilizacije situacije na Kosovu i normalizacije odnosa sa Srbijom.
