Smrt Saše Popovića, poznatog muzičara i producenta, i dalje je tema koja izaziva emocije među njegovim prijateljima, kolegama i širokom publikom koja je cenila njegov doprinos muzičkoj sceni. Popović je preminuo 1. marta 2023. godine u bolnici u Parizu, a uzrok njegove smrti bio je atipični rak želuca. Nažalost, bolest mu je dijagnostikovana tek kada su metastaze već napale druge organe i kosti, što je dodatno potreslo sve koji su ga poznavali.
Njegova iznenadna smrt je bila šok za mnoge, jer je Popović do pre godinu dana vodio zdrav način života. Nikada nije konzumirao alkohol niti pušio, a sport mu je bio sastavni deo svakodnevice. Često je u medijima isticao koliko mu je važna ishrana. Ipak, uprkos svemu tome, bolest ga je zaskočila i na kraju je izgubio bitku.
Ovaj slučaj izazvao je interesovanje u medicinskim krugovima, s obzirom na to da su svi parametri ukazivali da bi Popović trebao da uživa u dugom i zdravom životu. Njegova smrt dolazi u vreme kada se beleži pad broja obolelih od raka želuca kod starijih osoba, dok se istovremeno beleži alarmantan porast slučajeva bolesti kod mladih ljudi ispod 50 godina. Prema statistici, ta stopa raste za oko dva odsto godišnje, a u polovini slučajeva bolest se otkriva u uznapredovaloj fazi, kada je prognoza preživljavanja samo četiri procenta.
Dr. Džesika Set Butada, onkološkinja iz Kalifornije, ističe da medicinska zajednica još uvek ne može da objasni ovaj fenomen. „To je svetski problem, i za sada nemamo jasna objašnjenja. U našim istraživanjima tražimo uzroke zašto su mlađi ljudi izloženi ovoj bolesti i kako bismo mogli da je dijagnostikujemo ranije“, objašnjava ona.
Mnogi stručnjaci se slažu da postoji moguća povezanost između raka želuca i infekcije bakterijom Helicobacter pylori, koja može da doprinese razvoju bolesti. Ova bakterija pogađa oko 40% populacije, ali u velikom broju slučajeva ne izaziva nikakve simptome. Međutim, kod nekih ljudi može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, uključujući čir na želucu. Detekcija infekcije može se uraditi putem testa krvi, daha ili stolice, a lečenje zahteva primenu antibiotika.
Preporučuje se i istraživanje načina na koji se obolelima sa visokim rizikom može preventivno prepisivati terapija antibioticima kako bi se sprečio razvoj ove bolesti. Osim infekcije, naučnici ispituju i uticaj faktora okruženja, poput dostupnosti sveže hrane i kvalitetne zdravstvene zaštite, koji mogu igrati ulogu u zdravlju jedne osobe.
Pored povećanja broja obolelih, primetan je i rast smrtnosti među osobama u svojim 30-im i 40-im godinama, što dodatno zabrinjava stručnu javnost. Lekari takođe naglašavaju da ishrana može doprinosti razvoju mnogo ozbiljnijeg zdravstvenog problema, ali još uvek nije jasno koji su prehrambeni faktori presudni. Na primer, istraživanja pokazuju da ishrana bogata vlaknima i smanjenje unošenja crvenog mesa mogu biti korisni u prevenciji raka debelog creva, ali se situacija sa rakom želuca razlikuje.
Doktorica Butada najavljuje da se očekuju rezultati novih istraživanja u narednih šest meseci do godinu dana. To bi moglo pomoći da se razjasni priroda bolesti i razviju strategije za ranu dijagnostiku i potencijalnu prevenciju.
Popovićeva smrt služi kao podsticaj za sve nas da se ozbiljnije posvetimo svom zdravlju, posebno kada su u pitanju rizični oblici oboljenja koji se često ne prepoznaju na vreme. Dok smo u tuzi zbog gubitka jednog od naših talentovanih umetnika, važno je doneti zaključke koji će doprineti boljem razumevanju i prevenciji raka želuca, naročito kod mlađih generacija.
