U malinogorjima Zapadne Srbije, situacija sa berbom crvenog zlata nikad nije bila teža. Ove godine, rod maline je ozbiljno ugrožen usled ekstremno loših vremenskih uslova koji su doveli do značajnog smanjenja količine plodova. Stručnjaci tvrde da su klimatske promene ključni faktor koji utiče na ovaj sektor.
U aprilu su rani mroevi i padavine uzrokovali ozbiljnu štetu, dok su visoke temperature tokom perioda berbe dodatno pogoršale stanje. Plodovi koji su se pojavili su daleko manji i lošijeg kvaliteta u poređenju sa onima koji su se tradicionalno brali. Dr Aleksandar Leposavić, stručnjak za voćarstvo, naglašava da umesto očekivanih 60 do 80 hiljada tona maline, Srbija ove godine može računati na znatno manju količinu. Osim kvantiteta, kvalitet plodova takođe je ispod standarda koje su kupci navikli da dobijaju.
Ova kriza preti da uzdrma srpsko malinarstvo koje je decenijama bilo na vrhu. Iako televizijski izveštaji govore o površini od 19.000 hektara pod malinjacima, stvarnost je daleko drugačija. Leposavić ističe da se sada realno obrađuje ispod 8.000 hektara, a trend opadanja se nastavlja. Činioci poput loših vremenskih uslova i nedostatka adekvatnih mera zaštite dovode do opasnosti da Srbija više ne bude značajan proizvođač malina na globalnom nivou.
Kako bi se izašlo iz ove krize, potrebne su hitne mere. Stručnjaci ističu da uključenje svih aktera u malinarskom sektoru može doneti rešenja. Zabrinjavajuće je i to što država nije pokazala adekvatnu reakciju od 2018. godine, kada je formirana Radna grupa za rešavanje problema u sektoru. Leposavić naglašava da je hitno neophodno promeniti način razmišljanja o malinarstvu.
Problemi uključuju ne samo kvalitet sadnog materijala, već i nepoznavanje tržišta, što direktno utiče na cene. Prethodnih godina zabeleženi su ekstremno niski i visoki otkupni cenovni pritisci, što je dodatno otežalo situaciju malinarima. Marketing i reputacija kvaliteta srpskih malina takođe su pod velikim pritiskom. Leposavić ukazuje na to da je potrebno raditi na poboljšanju imidža srpskih malina i sprečiti negativne slike koje dolaze iz malinjaka.
Na kraju, apeluje se na čvršći i sistematičniji pristup problemima malinarstva, kako bi Srbija mogla da održi svoju poziciju kao lider u proizvodnji malina na svetskoj sceni. Kroz saradnju i implementaciju efikasnih strategija, postoji nada da će se problemi prevazići i da će ubuduće srpske maline ponovno zablistati na svetskom tržištu.
