Evropski parlament je nedavno odobrio revolucionarni zakon EU o praćenju zemljišta, koji predstavlja prvi propis na nivou Unije usmeren na zaštitu i obnovu evropskog zemljišta do 2050. godine. Ovim zakonodavstvom će države članice biti obavezne da prate zdravlje zemljišta, pomažu poljoprivrednicima u povećanju otpornosti zemljišta i razvijanju podataka potrebnih za prevazilaženje krize zemljišta u Evropi. U tom kontekstu, alarmantna procena ukazuje na to da između 60 i 70 procenata evropskog zemljišta trenutno nije zdravo.
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin, intervjuisan za Euronews Srbija, ističe da je ovaj zakon deo šireg okvira Evropske unije, poznatog kao „zelena agenda“, koji se tiče zajedničke agrarne politike. Galetin napominje da je zakon, koji stupa na snagu početkom novembra, rezultat Direktive o praćenju i otpornosti zemljišta donete pre skoro dve godine. Novi zakon biće ključan alat za praćenje zdravlja i otpornosti zemljišta.
Alarmantna procena da čak 60-70% zemljišta u Evropi nije zdravo izaziva zabrinutost. Galetin objašnjava da ova nezdravost može biti uzrokovana zagađenjem težim metalima poput olova, cinka i kadmijuma, kao i prisustvom kancerogenih materija usled prekomerne upotrebe hemijskih preparata za zaštitu bilja. Zagađenje zemljišta predstavlja ozbiljan problem za ekosistem i ljudsko zdravlje. Pored toga, posebno opasno je kontaminirano zemljište, koje prema procenama čini oko 15% ukupne površine u svetu. To uključuje visoke koncentracije teških metala, ostataka nafte i drugih toksičnih materija.
Kada je reč o obnavljanju zemljišta, Galetin napominje da ne postoji univerzalni odgovor na pitanje koliko vremena je potrebno da se zemljište ponovo klasifikuje kao zdravo. Ova procena zavisi od tipa kontaminacije i perioda oporavka. U domaćoj proizvodnji, Brazilci se suočavaju sa problemima kao što su paljenje žetvenih ostataka, što dodatno umanjuje kvalitet zemljišta. Upotreba stajnjaka može biti korisna, ali je trenutno stočarstvo u Srbiji u krizi, što otežava vraćanje organske materije u tlo.
Galetin poziva na primenu praksi koje bi poljoprivrednici mogli odmah da usvoje, a EU takođe upravlja normativima koji se odnose na održivu poljoprivredu. Srbija će morati da se prilagodi tim standardima, jer proizvodi sa neprihvatljivim nivoom zaštitnih sredstava ne mogu biti izvezeni u EU. On ističe da se EU striktno drži principa humane poljoprivrede, sa fokusom na zdravlje zemljišta i smanjenje pesticida.
Kada se govori o situaciji u Srbiji, Galetin ukazuje da EU ima propise koji podrazumevaju da se ne koriste svi zemljišni resursi, što podrazumeva da svake godine 10% zemljišta mora biti u režimu odmaranja. Ova „zelena agenda“ nije dobro prihvaćena, posebno u zemljama koje su u razvoju. Galetin dodaje da je upotreba veštačkog đubriva regulisana, ali prekomerna upotreba ovih sredstava može dugoročno oštetiti tlo.
Procene govore da u Srbiji između 8 i 12% obradivih površina ima neku vrstu kontaminacije, a oko 2 do 3% je visoko kontaminirano, posebno u jugoistočnom delu zemlje, kao posledica ratnih dejstava iz 1999. godine. Generalno, Srbija je ispod svetskog proseka u pitanju kontaminacije zemljišta, ali je važno voditi računa o ovoj temi kako bi se obezbedila prehrambena sigurnost nacije.
Na globalnom nivou, samo 12% kopnene površine koristi se za poljoprivredu. Galetin postavlja važna pitanja o tome kakva će budućnost poljoprivrede biti ako se nastavi sa negativnim trendovima u zagađenju i uništavanju zemljišta. U tom smislu, potrebna su hitna rešenja kako bi se sprečilo daljnje trošenje resursa i garantovala dovoljna proizvodnja hrane za buduće generacije.
