Predstavnici starosedelaca i ekološki aktivisti u Ekvadoru nedavno su izrazili zabrinutost zbog drastične represije s kojom se suočavaju uoči referenduma zakazanog za 16. novembar. Ovaj referendum ima ogromnu važnost jer će građani odlučiti da li će se menjati ili potpuno ukinuti član ustava koji jedini na svetu priznaje prava prirode. Ova situacija osvetljava širu sliku sukoba između ekoloških interesa i vladinih projekata kojima je cilj eksploatacija prirodnih resursa.
Pritisak na aktiviste dolazi od desničarskog predsednika Ekvadora, Danijela Noboe, koji je najavio svoj drugi mandat sa jasnim planovima za centralizaciju vlasti i uklanjanje pravnih prepreka za projekte koji uključuju rudarenje i druge oblike eksploatacije. President Noboa, član moćne poslovne porodice, veruje da trenutni ustav predstavlja prepreku njegovim planovima za nacionalnu bezbednost i ekonomski razvoj. Među tim planovima se ističu izgradnja američke vojne baze i turističkih kompleksa na Galapagosu, koji su pod zaštitom UNESCO-a kao svetska baština i biosferski rezervoar.
Aktivisti su ukazali na to da su represivni potezi vlasti očigledni, uključujući pretnje i fizičke napade na pojedince koji se protive eksploataciji. Osećaju se izolovano i ugroženo od strane vlade koja, prema njihovim rečima, koristi sve moguće načine kako bi utišla na ishod referenduma. Ovo ne samo da podriva njihov rad, već i negativno utiče na zajednice koje se bore za očuvanje svojih prava i prirodnih resursa.
Pitanje prava prirode postaje sve relevantnije u globalnom kontekstu, posebno u svetlu klimatskih promena i ekoloških katastrofa koje su sve prisutnije. Priznavanje ovih prava u Ekvadoru je prvi put ostvareno u 2008. godini kada je usvojen novi ustav. U tom trenutku, Ekvador je postao pionir u zaštiti prirode na ovaj način, dajući ekosistemima i prirodnim resursima određena prava, što je inspirisalo mnoge zemlje da razmotre slične zakonske okvire.
Međutim, kako se ekonomija razvija i kako pritisci na resurse rastu, izgleda da se ta inicijalna osvajačka pozicija gubi. Noboa je tokom svoje karijere izražavao skeptičnost prema stanju zaštite životne sredine, naglašavajući potrebu za ekonomskim rastom i razvojem infrastrukture. U tom smislu, njegovi jesenski planovi uključuju projekte koji su povezani sa rudarstvom, što bi moglo značajno ugroziti biodiverzitet i ekosisteme.
S obzirom na ovu situaciju, starosedeoci i aktivisti su pozvali međunarodnu zajednicu da se uključi i osudi postupke ekvadorske vlade, ističući da je njihova borba ne samo lokalna, već globalna. Njihova borba simbolizuje širi otpor protiv ekološkog uništavanja koje se sve više odvija u ime profitnog ekonomskog rasta. Zbog toga su organizovani različiti protesti i akcije koje imaju za cilj podizanje svesti o važnosti očuvanja prirode i prava zajednica.
Osim represije s kojom se suočavaju, aktivisti se suočavaju i sa problemima komunikacije i organizacije unutar svojih zajednica. U mnogim slučajevima, informacije se teško prenose, a resursi potrebni za organizaciju akcija su ograničeni. To dodatno osnažuje osjećaj beznadnosti i sporadične neuspehe u suočavanju sa vladinim odlukama.
U pripremi za referendum, važnost informisanja javnosti o pravima prirode i mogućim posledicama promene ustava postaje prioritet. Edukacija građana o ovim pitanjima može napraviti razliku u ishodu referenduma. Aktivisti se nadaju da će, uprkos sistemskoj represiji, vrednosti očuvanja prirode i prava lokalnih zajednica prevagnuti.
Predstojeći referendum takođe predstavlja priliku za Ekvador da pokaže svoju posvećenost očuvanju bogate biološke raznovrsnosti koju ima. U ovom trenutku, sudbina prava prirode u Ekvadoru leži u rukama građana koji će na referendumu odlučiti kako dalje svi zajedno.
