U Srbiji je nedavno zabeležen slučaj koji je podigao veliku pažnju javnosti. Muškarac je osuđen zbog neovlašćenog istraživanja arheološkog nalazišta koristeći metal-detektor. Ovaj događaj je dodatno osvetlio ozbiljnost problema nelegalnog kopanja i istraživanja arheoloških lokaliteta, koje je podležno zakonskim sankcijama.
Prema važećem zakonodavstvu Republike Srbije, arheološka nalazišta su zaštićena kulturna dobra čija istraživanja mogu sprovoditi isključivo stručne institucije kao što su muzeji, arheološki zavodi i fakulteti, uz odobrenje Ministarstva kulture. Ipak, mnogi građani ne svesni zakonskih posledica, odlučuju se za amaterska istraživanja, često deleći svoja „otkrića“ putem društvenih mreža, kao što je Fejsbuk. U jednoj takvoj grupi, muškarac je postavio fotografije svojih pronalazaka, misleći da time ne krši zakon.
Sud mu je izrekao uslovnu kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, uz mogućnost da ta kazna neće biti izvršena ako u naredne dve godine ne bude ponovo osuđen. Takođe, bio je kažnjen novčanom kaznom od 50.000 dinara, uz upozorenje da će izrečena kazna biti zamenjena zatvorom ako ne ispuni ovu obavezu. Pored toga, svi predmeti i oprema korišćeni tokom nelegalnog kopanja su mu oduzeti. To su uključivali metal-detektor, vojni ašov, kao i značajne arheološke predmete, poput keramike, olovnih kuglica i srebrnog novčića.
Ovaj slučaj je jasan pokazatelj da ne postoji “bezopasno” amatersko istraživanje koje bi bilo u skladu sa zakonom. Član 353a Krivičnog zakonika Republike Srbije precizira da se kazna za neovlašćeno arheološko iskopavanje može kretati od tri meseca do tri godine zatvora, dok su kazne strože ukoliko se dela izvrše na zaštićenim arheološkim lokalitetima, sa mogućim kaznama do pet godina zatvora.
Zakon o arheološkim istraživanjima jasno nalaže da fizička lica, udruženja građana i amateri nemaju pravo na samostalno istraživanje ili korišćenje metal-detektora. Čak i „obična njiva“ može biti registrovani arheološki lokalitet, što dodatno otežava situaciju. U priručniku dr. Adama Crnobrnje, naglašava se da je korišćenje metal-detektora za prikupljanje metalnih predmeta krivično delo, jer uključuje neovlašćeno istraživanje.
Jedan od ključnih razloga za stroge kazne leži u očuvanju kulturnog nasleđa i zaštiti arheoloških nalazišta. Neovlašćenim kopanjem ne samo da se uništavaju istorijski značajni predmeti, već se i oštećuju lokaliteti koji imaju vitalno značenje za našu kulturnu prošlost. Arheolozi ističu da su mnogi od ovih lokaliteta veoma važni za razumevanje naše istorije i kulture, i njihovo uništavanje može imati dugotrajne posledice.
S obzirom na broj slučajeva nelegalnog kopanja, jasno je da je potrebna edukacija javnosti o značaju arheoloških nalazišta i zakonima koji ih štite. Organizovanje javnih kampanja i radionica može pomoći u povećanju svesti o ovoj temi. Takođe, važno je da svi koji se bave arheologijom, amatterski ili profesionalno, razumeju kako poštovati zakonske propise kako bi se obezbedila zaštita naših kulturnih dobara.
U zaključku, slučaj osuđenog muškarca služi kao opomena i poziv na odgovornost prema očuvanju našeg kulturnog nasleđa. Samo zajedničkim naporima možemo osigurati da buduće generacije mogu uživati u bogatstvu istorije koju naš narod nosi.
