Na ulicama Beograda džeparoši svakodnevno deluju, a po podacima šefa Odseka za suzbijanje džepnih krađa, Aleksandra Mitrovića, građani su često nesvesni opasnosti koje ih okružuju. Naime, u javnom prevozu i prometnim ulicama, posebno u popularnim područjima, dolazi do čestih krađa. Recentni incidenti, uključujući i napad na muškarca koji je pokušao sprečiti krađu u samom centru, dodatno ukazuju na rastući problem.
U samo jednoj noći, beležene su dve krađe u Knez Mihailovoj ulici i na Zelenom vencu. Mitrović napominje da džeparoši strpljivo posmatraju potencijalne žrtve i koriste prilike kada se ljudi ne paze dovoljno. Način na koji nosimo svoje stvari može biti presudan. Upozorava da su ranci na leđima ili torbe koje nisu blizu tela, kao i vraćanje mobilnog telefona u spoljašnji džep, situacije koje džeparoši koriste da bi ukrali lične stvari.
U Beogradu postoje određena „kritična“ mesta gde se džeparošima najlakše uspeva da deluju. To su posebno gužve na Kalemegdanu, Knez Mihailovoj ulici, Bulevaru kralja Aleksandra i blizu starih buvljaka u Zemunu, kao i kod stanice Franše D’Eperea. Mitrović ističe da se na određene lokacije, kao što je Bokeljska petlja na Autokomandi, treba obratiti posebnu pažnju, s obzirom na učestale incidentne krađe.
Ono što će vam pomoći da izbegnete krađu je povećana svest o vašem okruženju i pažnje prema svojim ličnim stvarima. Najčešće greške se dešavaju u trenutku kada smo zaposleni razgovorima preko telefona, a mobilne uređaje vraćamo u spoljne džepove, gde su lako dostupni. Džeparoši su obučeni i brzo procenjuju vrednost stvari koje vide, te je važno da održavamo opreznost dok se krećemo, posebno u javnom prevozu.
Mitrović takođe napominje da je sve više slučajeva kada ljudi, mladi i stariji, slušaju muziku dok se kreću, što ometa njihovu pažnju i smanjuje svest o potencijalnim opasnostima oko njih. Zapostavljanje čula sluha može dovesti do neželjenih situacija jer džeparoši često deluju tiho i brzo.
Za dodatnu sigurnost, Mitrović savetuje da dragocene predmete uvek držimo na mestima gde ih možemo videti i kontrolisati, kao što su unutrašnji džepovi ili torbe koje su ispred nas. Samo na taj način možemo smanjiti rizik od postajanja žrtvama džepnih krađa.
Pored fizičkog opreznog ponašanja, Mitrović preporučuje da se građani informišu o mestima koja su poznata po učestalim krađama, kako bi mogli da prepoznaju potencijalne opasnosti. Na taj način, svest o mogućim prevarama i džeparošima postaje važan deo svakodnevnog života i može pomoći ljudima da se zaštite od neugodnih situacija.
Džeparaši mogu biti vešti, ali uz odgovarajuće mere opreza, građani Beograda mogu smanjiti mogućnost da postanu žrtve. Ove informacije su ključne za sigurnost, a Mitrović naglašava da pažnja prema sopstvenim stvarima može dramatčno smanjiti učestalost ovakvih krivičnih dela. Uloga svakog građanina je da se konstantno osvešćuje o rizicima koje nosi svakodnevni život u urbanim sredinama poput Beograda.
