STOKHOLM – Prema najnovijim informacijama, ako planirane protivmere Evropske unije budu implementirane kao odgovor na uvođenje carina od strane Sjedinjenih Američkih Država, švedski potrošači mogli bi se suočiti sa poskupljenjem mnogih američkih proizvoda. Ova informacija je objavljena na portalu Svt i ukazuje na potencijalne posledice koje bi takve mere mogle imati na tržištu.
U poslednjih nekoliko meseci, posebno od marta kada je američki predsednik Donald Tramp uveo carine na čelik, Evropska unija je pokrenula pripreme za paket mjera usmerenih ka Sjedinjenim Američkim Državama. Cilj ovih mera je da se napravi pritisak na SAD, a da pritom ne izazovu prekomerno opterećenje za evropske potrošače i lokalne industrije. Ovo je bio odgovor na Trampove politike koje su dovele do značajnih ekonomskih tenzija između Sjedinjenih Država i EU.
Ekonomista Pia Fromlet je izjavila da su situacije složene, te da je jasno da će EU imati potrebu da deluje, iako se postavlja pitanje blagosti ili snage takvih mera. “Teško je, ali je sasvim jasno da će EU odgovoriti. Pitanje je da li bi trebalo da izaberu da deluju simbolično ili bi zapravo trebalo da idu na snažniji odgovor“, kazala je Fromlet, sugerišući da bi odluke EU mogle imati dugoročne posledice.
Među proizvodima koji bi mogli poskupeti u švedskim prodavnicama su odeća, kozmetički proizvodi, sladoled, vino, kao i razni plastični proizvodi. Ovo bi moglo izazvati zabrinutost među potrošačima jer su ovi proizvodi popularni u svakodnevnoj upotrebi. Mnogi potrošači strahuju od povećanja cena i smanjenja dostupnosti određenih brendova i proizvoda.
Ekonomski analitičari upozoravaju da bi ovo moglo dovesti i do inflacije, jer bi poskupljenja nekih osnovnih proizvoda mogla izazvati lančanu reakciju koja bi poskupela i druge dobavljače. To bi zauzvrat moglo smanjiti potrošačku potražnju u zemlji, što bi imalo direktan uticaj na argumente o ekonomskom rastu i stabilnosti.
Tokom proteklih nekoliko decenija, ekonomske odnose između SAD i EU obeležavale su različite tenzije, koje su kulminirale pre nego što je aktuelna administracija preuzela vlast. Sjedinjene Američke Države, pod Trampovim vođstvom, su se okrenule protekcionizmu, zatvarajući tržišta i povećavajući carine, što je ubrzo pokrenulo brojne protivmere širom sveta.
Činjenica je da bi svako povećanje carina od strane SAD moglo doneti svojevrsnu domino efekt, gde će druge ekonomski jake nacije, poput Evropske unije, otvoriti front u trci za zaštitu svojih tržišta i ekonomskih interesa.
S obzirom na trenutnu situaciju, jasno je da se od Evropske unije očekuje da reaguje brzo i efikasno. Izvori bliski tom procesu navode da se razmatraju različite strategije, uključujući jačanje unutrašnjeg tržišta EU, smanjenje zavisnosti od američkih proizvoda i pronalaženje alternativnih snabdevača.
Mnoge zemlje unutar EU će se suočiti s izazovima prilagođavanja i implementacije ovakvih mera, ali je pitanje koje će od njih imati najznačajniji uticaj na evropski ekonomski pejzaž i potrošačku bazu. Gde će se tačno postaviti granica između zaštite domaće industrije i očuvanja stabilnosti potrošnje u regionu, ostaje da se vidi.
U svakom slučaju, predstojeći potezi Evropske unije mogli bi znatno oblikovati ekonomsku klimu između SAD-a i Evrope, a posledice će se verovatno osećati i na globalnom tržištu. Ove promene zahtevaju ne samo pažljivo razmatranje, već i saradnju među zemljama kako bi se izbegla dalja eskalacija trgovinskih tenzija.
