Tokom trajanja radnog odnosa zaposleni potpisuju razna dokumenta. Često su zaposleni zbunjeni aktima koje im poslodavac nudi da potpišu i strahuju od posledica koje njihov potpis može da izazove, piše „Espreso“.
Premda je teško predvideti sve situacije u kojima zaposleni stavlja svoj potpis na neki dokument koji mu je dostavio poslodavac, u ovom tekstu ćemo pokušati da ukažemo na to kada se bez bojazni od negativnih posledica može staviti potpis, a kada treba biti oprezniji.
U navedenom smislu, govorićemo o sledećim aktima:
– o rešenju o otkazu ugovora o radu od strane poslodavca (koji predstavlja isključivo izraz volje poslodavca),
– o izjavi o otkazu od strane zaposlenog (isključivo odraz volje zaposlenog),
– o sporazumu o raskidu radnog odnosa (predstavljja odraz saglasne volje zaposlenog i poslodavca),
– o blanko otkazu
Potpis zaposlenog na Rešenju poslodavca
Kada govorimo o aktima koje donosi poslodavac, moramo poći od činjenice da je zakonsko ovlašćenje poslodavca da rešenjima odlučuje o pravima i obavezama zaposlenog. Preciznije – o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje: – u pravnom licu – nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca.
Ova ovlašćena lica svoje pravo odlučivanja mogu delegirati na druga lica. Kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica – odlučuje preduzetnik ili lice koje on ovlasti.
U nastavku zakon određuje da se zaposlenom u pisanom obliku dostavlja rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku. Protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom. Rok za pokretanje spora jeste 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.
Shodno citiranim zakonskim odredbama, poslodavac ima ovlašćenje da o pitanjima iz radnog odnosa – o godišnjem odmoru, plaćenom odsustvu, pa i o otkazu, donese rešenje.
Rešenje o otkazu koje donosi nadležni organ, to jest ovlašćeno lice poslodavca, mora da sadrži potpis donosioca. Rešenje mora da se dostavi zaposlenom, jer zaposleni ima pravo da se upozna sa aktom koji je doneo poslodavac, a kojim se odlučuje o njegovim pravima i obavezama.
Kad poslodavac dostavi svoje rešenje o otkazu zaposlenom, osnovano je tražiti od zaposlenog da kao dokaz prijema rešenja stavi potpis. Potpis se stavlja ili na dostavnicu, ako se rešenje uručuje poštom, ili na sam primerak rešenja, ako se dostavlja lično u prostorijama poslodavca. Dakle, ako poslodavac traži od zaposlenog da stavi svoj potpis kao dokaz da je primio rešenje o otkazu, zaposleni to može da učini.
Potpis zaposlenog u tom slučaju je samo dokaz da je rešenje primljeno i kog datuma je preuzeto, ali ne predstavlja izraz saglasnosti zaposlenog sa sadržinom rešenja. Naravno, mora se raditi o rešenju o otkazu, a ne da se „podmeće“ izjava o otkazu zaposlenog ili sporazum o raskidu radnog odnosa.
Prema tome, kad god poslodavac dostavi zaposlenom rešenje o otkazu, zaposleni može da potpiše primerak rešenja koji poslodavac zadržava (ili dostavnicu). Potpis zaposlenog tada je samo dokaz o prijemu odluke poslodavca i datumu primanja rešenja. Takođe, potpis zaposlenog nikako ne znači da se sa rešenjem saglašava, već samo da je upoznat sa odlukom poslodavca. Od momenta prijema teče gore navedeni rok za pobijanje rešenja poslodavca kod nadležnog suda.
Potpisivanje izjave otkaza ugovora o radu
Pored rešenja koje donosi poslodavac, u okviru rešavanja pitanja iz radnog odnosa pojavljuju se i dokumenta koja predstavljaju samo i jedino izraz volje zaposlenog.
Najznačajnija jednostrana izjava…
