U nedavno objavljenoj knjizi „Ajnštajnovi protokoli“, nemački pisac i novinar Peter fon Beker zabeležio je privatne razgovore poznatog fizičara Alberta Ajnštajna iz posljednjih godina njegovog života. Ajnštajnove refleksije zabeležene su tokom njegovih razgovora s devojkom Johanom Fantovom, a transkripti koji otkrivaju njegove političke stavove i interesovanja za umetnost i muziku pružaju uvid u ličnost jednog od najznačajnijih naučnika 20. veka.
Fantova je zapisivala razgovore sa Ajnštajnom, verovatno s njegovim znanjem, detaljno beležeći šta je on razmišljao i o čemu se interesovao. U tim transkriptima, Ajnštajn je sebe opisao kao „magnet za sve lude ljude“, koji ga fasciniraju i zanimaju. Njegov interes za razumevanje tuđih perspektiva odražava se u njegovoj želji da pomogne ljudima, čak i kada se suočavaju sa teškim problemima.
U analizi ovih razgovora, Beker ističe kako je Ajnštajn bio otvoren prema novim idejama i tolerantan prema različitim mišljenjima, čak i u poznijim godina. Njegova kritika na račun kapitalizma i naoružanja tokom Hladnog rata prikazuje ga kao duboko angažovanog građanina. „Ja sam stari revolucionar, politički još uvek Vezuv koji bljuje vatru“, rekao je Ajnštajn u jednom od razgovora iz 1954. godine, naglašavajući svoj bes prema gomilanju naoružanja i ekstremnom bogatstvu.
Dugogodišnji kritičar statusa quo, Ajnštajn je takođe ukazao na posledice američke politike tokom Hladnog rata, podsećajući na erupciju nacionalizma i represije prema kritičkim glasovima. Fon Beker ukazuje na to da bi Ajnštajn danas bio upotrebljen kao protivnik svakog oblika cenzure i desničarskih pokreta, što se može prikazati kao njegov dugogodišnji angažman za ljudska prava.
Njegovo je jevrejsko poreklo dovelo ga u opasnost pod nacističkim režimom, ostavljajući ga sa statusom „državnog neprijatelja broj jedan“. Život u izgnanstvu takođe je oblikovao njegov pogled na svet, a posebno na Izrael i njegovu ulogu kao utočišta za Jevreje nakon Holokausta. Ajnštajn je bio jedan od prvih podržavalaca izraelske nezavisnosti, ali je kasnije kritizovao politiku nove države koja nije uvek ostala verna načelima pravde i jednakosti.
Na osnovu Ajnštajnove filozofije, Fon Beker naglašava njegovu posvećenost ideji jednakih prava između jevrejskih Izraelaca i arapskih Palestinaca, što se danas naziva veoma savremenim. Njegove misli o ravnoteži pravde i mira ukazuju na moralnu i intelektualnu dubinu koja se često može zanemariti u današnjim raspravama.
Transkripti koji su otkriveni u Prinstonu, gde je Ajnštajn proveo deo svog života tokom istraživanja, nude jedinstveni uvid u svakodnevni život i misli jednog od najvećih umova u istoriji. Beker opisuje kako je istraživanje ovih razgovora proširilo njegovu perspektivu o gotovo svemu što je Ajnštajn predstavljao.
U ovim zapisima, Ajnštajn se ne pojavljuje samo kao znamenit naučnik, već kao ljudsko biće, suočeno s izazovima svog vremena. Njegova posvećenost idejama mira i pravde, čak i u poslednjim danima života, ukazuje na neprekidnu potragu za razumevanjem i povezivanjem sa drugima.
Knjiga „Ajnštajnovi protokoli“ dočarava ne samo intelektualnu veličinu, već i ljudsku stranu Ajnštajna, koji je znao da se suoči s političkim i društvenim problemima. Njegove misli i osećanja i danas su inspiracija i poziv na akciju, posebno u kontekstu današnjih izazova i potrebe za dijalogom. U eri kada se čini da se nesigurnosti i podela samo povećavaju, Ajnštajnove reči i dela pozivaju da se traži zajednički jezik i rešenja koja bi mogla doneti mir i pravdu za sve.
