U poslednje vreme, društvenim mrežama kruži trend koji kombinuje istorijske fotografije i poznate filmske scene u stilu koji podseća na animirane filmove japanskog studija „Gibli“. Ova pojava, poznata kao „giblifikacija“, postala je viralan fenomen zahvaljujući najnovijem ažuriranju umetničkog modela GPT-4o iz OpenAI-a, koji omogućava korisnicima da kreiraju sadržaj u stilu Hajaoa Mijazakija, osnivača studija Gibli.
Iako je ovo uzbudljiv i zabavan trend, ponovo se postavlja pitanje etike vezane za korišćenje veštačke inteligencije (AI) u kreiranju umetnosti inspirisane autorskim delima. Postavlja se pitanje kako ova praksa utiče na prava i egzistenciju živih umetnika, što je tema koja izaziva brojne debate među umetnicima, pravnicima i širim javnostima. Sem Altman, čelnik OpenAI-a, ne vidi ništa sporno u ovom trendu i aktivno ga podržava, čak je i prilagodio svoj profil na društvenoj mreži X prema ovom novom pravcu.
U potpunosti se uklopila i Bela kuća, koja je nedavno objavila sliku u ovom stilu, prikazujući ženu iz Dominikanske Republike, uhvaćenu zbog navodnog ilegalnog boravka u SAD-u. Ove aktivnosti dodatno su osnažile raspravu o tome kako institucije i javne ličnosti koriste ovu novu tehnologiju.
Na drugoj strani, Hajao Mijazaki, čija dela sadrže prelepo ručno crtane animacije i duboke priče, ranije je izrazio skepticizam prema veštačkoj inteligenciji. Njegovi komentari o ovom pitanju postali su viralni, posebno njegov izraz gađenja na AI eksperimentu koji pokazuje „groteskne pokrete“. On je podelio priču o svom prijatelju s invaliditetom, naglašavajući da je veštačka inteligencija sposobna da stvara pokrete koje su daleko od ljudskog iskustva i izgubila bi suštinu stvaralaštva.
U tom kontekstu, Mijazaki je rekao da bi voleo da nikada ne mora da koristi AI tehnologiju u svom radu, jer duboko oseća da je to uvreda za život. Njegove reči deluju kao upozorenje o tome kako tehnologija može da utiče na umetnost i kreativni proces, i često se prelamaju kroz prizmu njegovih ličnih iskustava i osećanja.
Pravni aspekt korišćenja AI u umetnosti takođe je predmet intenzivnih rasprava. Džoš Vejgensberg, advokat specijalizovan za oblast intelektualne svojine, postavlja važna pitanja u vezi s licenciranjem AI modela. Da li su ovi modeli obučeni na delima Mijazakija ili Giblija uz odgovarajuće dozvole? Ako nije bilo dozvola, to bi moglo predstavljati ozbiljan problem.
Trenutno, OpenAI se ne čini zabrinutim zbog ovih pitanja, iako su privremeno uveli ograničenja na broj slika koje se mogu kreirati zbog velike potražnje. Altman je izjavio da se nada da će ova ograničenja trajati kratko, i da će se situacija ubrzo normalizovati.
Studio Gibli, osnovan 1985. godine, poznat je po mnogim klasama animiranih filmova kao što su „Moj komšija Totoro“, „Princeza Mononoke“ i „Začarani grad“, koji su ostavili dubok trag u svetu animacije. Njihov najnoviji film, „Dečak i čaplja“, osvojio je Oskara za najbolji animirani film.
Kao što trendovi u umetnosti evoluiraju, tako se i tehnologija razvija, stvarajući sve više složenih pitanja o etici, autorstvu i pravima umetnika. Uverenja o AI-u i njegovoj upotrebi u umetnosti biće predmet raspravljanja dok se svet suočava s novim izazovima kreativnog izražavanja. Dilema između napretka u tehnologiji i očuvanja umetničke autentičnosti ostaje neodgovorena dok se trend giblifikacije nastavlja širiti.
