U savremenom svetu, vještačka inteligencija (AI) se sve više integriše u različite sfere ljudskog života, posebno na radnom mestu. Iako je primamljivo prepustiti razmišljanje i donošenje odluka mašinama, nova studija otkriva ozbiljne posledice ovog trenda na mentalno zdravlje zaposlenih.
Prema istraživanju koje su sprovele psihološke organizacije, većina zaposlenih se suočava sa sve većim pritiscima i stresom, što ih često navodi da biraju lakše opcije, kao što su oslanjanje na AI alate. Ova strategija naizgled štedi vreme i smanjuje opterećenje, ali dugoročno može imati štetne posledice po kognitivne sposobnosti i emocionalno blagostanje.
U studiji su učestvovali zaposleni iz različitih industrija, uključujući IT, marketing i finansije. Istraživači su analizirali kako korišćenje AI alata utiče na radne navike, kreativnost i sposobnost rešavanja problema. Rezultati su pokazali da su mnogi učesnici počeli da oslanjaju svoje odluke isključivo na podatke koje pružaju AI sistemi, zanemarujući sopstvene analitičke sposobnosti i intuiciju.
Jedan od ključnih nalaza ovog istraživanja jeste da su zaposleni koji se oslanjaju na AI sve više izgubili osećaj za samostalnost i sposobnost kritičkog razmišljanja. „Često čujemo komentare poput ‘Zašto bih razmišljao kada to može učiniti mašina?’, što na prvi pogled deluje kao racionalan pristup. Međutim, to je dugoročno štetno po naš mentalni sklop,“ izjavio je vođa istraživačkog tima.
Osim toga, boravak u radnom okruženju gde se automatizovano obavljaju zadaci može dovesti do osećaja bespomoćnosti. Mnogi zaposlenici su izrazili zabrinutost da će postati bespotrebni u svojim ulogama, što može rezultirati smanjenom motivacijom i kreativnošću. Mnogi od njih su istakli kako su se nekada osećali ispunjeno kada su rešavali složene probleme sami, ali sada preferiraju brža rešenja koja nude AI alati.
Društvena interakcija na radnom mestu takođe je pretrpela promene. Zaposleni koji se oslanjaju na AI često manje komuniciraju sa kolegama, jer su više fokusirani na upotrebu tehnologije. Ovo može rezultirati smanjenjem timske saradnje i kreativnosti, jer ljudi prestaju da razmenjuju ideje i iskustva. U svetu gde timski rad i inovacije igraju ključnu ulogu, ovo može imati dalekosežne posledice.
Psiholozi upozoravaju na opasne posledice prekomernog oslanjanja na AI u profesionalnim okolnostima. U njihovom mišljenju, važno je pronaći ravnotežu između korišćenja tehnologije ili AI alata i očuvanja sopstvenih kognitivnih sposobnosti. Takođe, ističu da je neophodno da se razviju programi koji će edukovati zaposlene o ispravnoj upotrebi tehnologije, kako bi im pomogli da zadrže svoje analitičke veštine.
U svetlu ovih saznanja, kompanije bi trebalo da preispitaju svoj pristup implementaciji AI. Umesto da se oslanjaju na potpunu automatizaciju, trebalo bi da se fokusiraju na kombinovanje ljudske kreativnosti i mašinske efikasnosti. Time bi se omogućilo zaposlenima da zadrže svoje kognitivne sposobnosti, dok istovremeno koriste prednosti vještačke inteligencije.
Neki stručnjaci smatraju da bi organizacije trebalo da implementiraju obuke koje će pomoći zaposlenima da bolje razumeju kako da koriste AI kao alat, a ne kao zamenu za svoje sposobnosti. Takve obuke mogle bi uključivati radionice o kritičkom razmišljanju, rešavanju problema i komunikaciji, čime bi se povećala sposobnost zaposlenih da koriste tehnologiju na koristan način, bez gubitka esencijalnih ljudskih veština.
Zaključno, dok vještačka inteligencija može doneti brojne prednosti u radno okruženje, ključno je da se ne zaboravi važnost ljudske interakcije i kreativnosti. U suprotnom, riskiramo da se suočimo sa situacijom gde će zaposleni postati potpuno zavisni od mašina, a ljudske sposobnosti će postati sve više zanemarene, što može dovesti do duhovne i emocionalne krize u modernom radnom svetu.
