Zamislite situaciju u kojoj možete komunicirati s prijateljima i porodicom samo koristeći svoje misli. Ova ideja do nedavno bila je ograničena na domenu naučne fantastike, međutim, zahvaljujući napretku u veštačkoj inteligenciji (AI), povezanost ljudskog mozga s računarima postaje sve realnija, piše Euronews.
Tehnologije koje omogućavaju pretvaranje misli u tekst tradicionalno su zahtevale hirurške intervencije, kao što su moždani implanti. Ipak, naučnici s Tehnološkog univerziteta u Sidneju uveli su novi pristup koristeći uređaj u obliku kape. Ova kapa, opremljena veštačkom inteligencijom, prati moždane talase osobe koja je nosi i prevodi njene misli u pisani tekst.
Tim istraživača razvio je sistem koji koristi dve različite vrste veštačke inteligencije kako bi tumačio moždane signale. Prvo se koristi duboki neuronski model za prevod moždanih signala u reči. Nakon toga, koristi se veliki jezički model kako bi se uporedile dekodirane reči i ispravile moguće greške u EEG dekodiranju. „Rezultati su prilično tačni, ali ne i savršeni – trenutno je tačnost oko 75 odsto, a tim radi na postizanju 90 odsto“, objašnjava Čin-Teng Lin, istraživač s Tehnološkog univerziteta u Sidneju.
Ova inovacija može imati izuzetnu primenu, posebno za pacijente koji su pretrpeli moždani udar i izgubili sposobnost govora. Dosadašnji sistemi koji su se razvijali za dekodiranje jezika uglavnom su zahtevali korišćenje hirurških implanta ili kompleksne procedure kao što je funkcionalna magnetna rezonanca (fMRI). U 2023. godini, izveštaji su istakli slučaj pacijenta koji je uspeo da ponovo komunicira zahvaljujući interfejsu mozak-računar i generatoru glasa upotrebljenom u kombinaciji s veštačkom inteligencijom. Prošle godine uveden je i čip „Neuralink“ Ilona Maska, što je označilo važan korak napred u ovoj oblasti.
Stručnjaci smatraju da bi ove tehnologije potencijalno mogle znatno unaprediti rehabilitaciju pacijenata koji se oporavljaju od moždanog udara. „Kao naučnici, analiziramo medicinsko stanje pacijenta i utvrđujemo koja je funkcija oštećena. Zatim se bavimo tim potrebama koristeći tehnologiju kako bismo povratili izgubljenu funkciju“, objašnjava Mohit Šivdasani, istraživač na Univerzitetu Novi Južni Vels, specijalizovan za bioelektroniku. „Granice ne postoje, kada jednom povratimo osnovnu funkciju, mogućnosti se šire.“
U svetu u kojem se sve više oslanjamo na digitalnu komunikaciju, ovakve inovacije mogu značajno promeniti način na koji se povezujemo s drugima. Veštačka inteligencija ne samo da može da pomogne ljudima da ponovo komuniciraju, već takođe otvara nove horizonte i mogućnosti za ljude koji su se suočili sa ozbiljnim fizičkim preprekama.
Dalje istraživanje u ovom polju može dovesti do razvojnih rešenja koja neće zahtevati invazivne procedure, što je posebno značajno za starije ili hronične pacijente. Ove tehnologije bi mogle postati osnova za nove metode rehabilitacije, pružajući ne samo tehničke inovacije, već i dugoročne benefite u mentalnom i emocionalnom zdravlju pojedinaca.
U eri kada se tehnologija brzo razvija, izuzetno je važno pratiti etičke aspekte ovih inovacija. Pitanja o privatnosti misli i potencijalnom zlostavljanju ovakvih tehnologija postavljaju se kao ključna pitanja. Kako se približavamo spoju između ljudske svesti i veštačkih sistema, jasno je da će od etičkih smernica zavisiti budućnost ovih tehnologija.
Dok svet ulazi u novu eru povezanosti, sa dodatnim napretkom u veštačkoj inteligenciji i neurotehnologiji, možemo očekivati da će se vrata za komunikaciju otvoriti i za one koji su do sada bili isključeni iz društvene interakcije. Zamisliti svet gde svi mogu komunicirati, bez obzira na fizičku ili emotivnu barijeru, može postati naša nova realnost, sve zahvaljujući istraživanju i inovacijama koje se odvijaju širom sveta.
