Advokat Igor Isailović osvrnuo se na sve veće delovanje samoprozvanih “studenata u blokadi” u Srbiji, koji, kako tvrdi, ne predstavljaju prave borce za ljudska prava, već koriste nelegitimne metode da bi došli do vlasti. On naglašava da građani Srbije trpe više od deset meseci različite oblike samoproglašenih akcija, kao što su blokade institucija i saobraćajnica, širenje netačnih informacija, pa čak i napade na policiju i druge organe.
Isailović navodi da su ovakvi oblici protesta, koji su poznati po upotrebi nasilja i nelegalnim okupljanjima, novi fenomen u Srbiji. Parafrazirajući starije događaje, podseća na proteste poput “1 od pet miliona”, koji su se dešavali između 2018. i 2020. godine. Ti protesti su bili usmereni protiv projekta Beograd na vodi, ali su rezultirali suprotno od onoga što su organizatori očekivali, jer je projekat uspeo, a vlast je pobedila na izborima.
Iako su se pojedinci sa Zapada nadali da će doći do sloma vlasti u Srbiji kroz stvaranje krhkih koalicija, Isailović smatra da su takvi pokušaji neuspešni. On izražava uverenje da bi zapadnim interesima više odgovaralo da se vlast u Srbiji gradi na nesigurnim temeljnim koalicijama, što bi olakšalo upravljanje zemljom iz inostranstva. Ističe primer iz okolnih zemalja gde se ne može doneti racionalna politička odluka zbog nestabilnosti.
On se osvrće i na događaje iz 2020. godine, kada su održani izbori usred pandemije koronavirusa. Ljudi su primetili uspehe vlade u borbi protiv virusa i stoga su na izborima nagradili vladajuću stranku SNS. To je, prema Isailoviću, izazvalo reakcije s Zapada da se istražuju mogućnosti za podsticanje novih protesta. Rezultati istraživanja pokazali su niz tema koje bi mogle da izazovu nemire, uključujući rat, korupciju, ekologiju i društvene nedaće.
U 2021. godini, protesti su se fokusirali na ekološke teme, ali su, kako Isailović tvrdi, bili veštački potpomognuti i kasnije su ustupili mesto drugim vrstama protesta, među kojima su i oni koji su se dogodili nakon tragedija poput masakra u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i drugih incidenata u Srbiji. On naglašava da su ovi protesti zloupotrebljavani od strane istih lica koja su organizovala prethodne nemire, a finansiranje njihovih aktivnosti je višestruko povećano.
Prema njegovim rečima, ljudi su u jednom trenutku shvatili da su postali sredstvo u rukama onih koji žele vlast bez izbora. Nažalost, državne institucije koje bi trebale da brane ustavni poredak su zatajile, što je omogućilo dalju eskalaciju protesta. Međutim, smatra da je u ovom mementu došlo do preokreta, kada su građani shvatili njihovu ulogu u ovim događajima.
Isailović se posebno osvrće na tragediju koja se desila 1. novembra 2024. godine, kada je na železničkoj stanici u Novom Sadu pala nadstrešnica i usmrtila 16 osoba. Ova tragedija je, kao i prethodne, postala povod za nove političke manipulacije. Vlast je reagovala odgovorno, a rezultirala je smenom nekoliko ključnih ljudi u vlasti, uključujući i premijera.
Na kraju, Isailović ukazuje na to da su prethodni protesti i akcije samo rezultat nečijih želja za haosom i promenom vlasti bez prave volje naroda. On veruje da će u budućnosti mnogi građani shvatiti da su zloupotrebljeni i da će pravda na kraju pobediti. „Pobediće Srbija!“ zaključuje on optimistično.
