Beograd – Na pres konferenciji održanoj danas, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo, Miroslav Đorđević, govorio je o različitim vrstama pomilovanja u pravnom sistemu Srbije. On je istakao da postoje dve ključne kategorije: oslobađanje od izvršenja kazne, koje se primenjuje kada je neko već proglašen krivim, i oslobođenje od krivičnog gonjenja, koje se primenjuje dok važi pretpostavka nevinosti.
Ova tema postala je aktuelna usled najava predsjednika Srbije, Aleksandra Vučića, koji je izrazio nameru da pomiluje 13 studenata i profesora privedenih tokom protestnih blokada. Đorđević je izjavio da se protiv tih 13 osoba vode različiti postupci, kako pretkrivični, tako i krivični, koji se nalaze u različitim fazama. On je naglasio da Vučić želi da oslobodi ove osobe odgovornosti, što bi značilo da se protiv njih ne bi dalje vodili postupci.
Đorđević je takođe pozvao na razumevanje pravnog okvira unutar kojeg predsednik deluje. Njegovo korišćenje ovlašćenja za pomilovanje, prema Đorđeviću, jasno je regulisano Ustavom i zakonima Republike Srbije. U tom smislu, predsednik može da donese odluku o pomilovanju, koja bi mogla da rezultira prekidom krivičnih postupaka protiv pojedinaca koji su uhapšeni.
Ova tema izaziva različite reakcije među pravnicima i javnosti. Mnogi se pitaju koji su ustavni i pravni osnovi za ovakve odluke i da li one mogu uticati na pravnu sigurnost i princip jednakosti pred zakonom. Đorđević naglašava da pomilovanje ne bi trebalo da se koristi kao alat za prevazilaženje pravnih problema ili pritisaka na pravosudni sistem.
Vlast u Srbiji već duže vreme suočava se sa kritikama zbog načina na koji se bavi protestima i reakcijama na javne nezadovoljstva. Kako bi se razjasnila ta situacija, od suštinske je važnosti da postoje mehanizmi koji štite ljudska prava i slobode, naročito u kontekstu dodatnih pritisaka koji se mogu pojaviti tokom krivičnih postupaka.
Upravni i pravosudni organi moraju biti svesni svojih obaveza da obezbede fer i nepristrasno suđenje. Đorđević dodaje da svaka odluka o pomilovanju mora biti ispitana i objašnjena, a ne delovati kao samovoljna mera koju donosi samo jedan čovek.
Ovo pitanje takođe povlači i dilemu o tome koliko su autonomija i nezavisnost pravosudnog sistema suštinske vrednosti u funkcionalnoj demokratiji. Odluke koje donose politički lideri, kao što je pomilovanje, mogu imati dugotrajne posledice po pravnu sigurnost i percepciju pravde u društvu.
U razgovoru za Tanjug, Đorđević ističe da bi vlada trebalo da razmotri efekte takvih odluka na širu društvenu zajednicu, kao i na one koji su neposredno pogođeni akcijama vlasti. Na kraju, ključno je da se takve odluke donose sa pažnjom, razumevanjem i posvećenošću poštovanju prava svakog pojedinca.
Sve navedeno ukazuje na to da se pravna situacija u Srbiji, naročito u kontekstu kaznenih dela i pomilovanja, nalazi u fazi promene i prilagođavanja. Spekuliše se o tome koliko će ova najava uticati na buduće odluke u pravosudnom sistemu i kako će se to odraziti na percepciju vlasti u očima građana. Prevazilaženje predrasuda i izgradnja poverenja u pravosudni sistem ostaje izazov, ali i obaveza svih koji su deo ovog procesa.
