U nedelju je Beograd bio domaćin Olimpijadi u mentalnoj aritmetici, koja je okupila više od 500 takmičara uzrasta od 4 do 14 godina iz deset evropskih zemalja, uključujući Srbiju, Severnu Makedoniju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Mađarsku, Austriju, Slovačku, Italiju, Maltu i Nemačku. Ova manifestacija se održava pod sloganom „Znanje je moć“ i ima za cilj da pruži priliku mladim talentima da prikažu svoja izvanredna znanja i veštine brzog računanja.
Olimpijada se sastoji iz nekoliko disciplina koje su organizovane od strane međunarodne škole za mentalnu aritmetiku „Malac genijalac“. Takmičari su najpre imali priliku da se zagriju kroz pisani test koji se sastoji od 120 zadataka, a koji su morali da reše u vremenskom roku od 12 minuta. Nakon ovog uvodnog dela, takmičenje je prešlo na zahtevnije discipline, među kojima su „anzan“, „dualni anzan“ i „super um“.
Disciplina „anzan“ karakteriše se brzim izračunavanjem suma dugačkog niza brojeva, koji se na takmičarskom ekranu smenjuju sa brzinom od 500 do 200 ms. U ovoj disciplini, takmičari ne smeju da koriste papir ili olovku, već moraju sve rezultate da dobiju isključivo mentalno. Ova veština zahteva izuzetnu koncentraciju i sposobnost brzog procesuiranja informacija.
Najzahtevnija disciplina Olimpijade je „dualni anzan“, koja predstavlja još veći izazov za takmičare. U ovoj disciplini učesnici moraju da izračunaju dva paralelna niza brojeva koji se prikazuju na podeljenom ekranu, što znači da svaki takmičar mora da dođe do dva rezultata u isto vreme. Mentalna aritmetika, ne samo da pomaže deci da razvijaju svoje matematičke veštine, već i doprinosi aktivaciji obe hemisfere mozga, što je od suštinske važnosti za njihov razvoj.
Učenja mentalne aritmetike često se sprovodi uz pomoć specijalne „računaljke“, znane kao abakus. Ova japanska alatka, poznata pod nazivom soroban, omogućava deci da vizualizuju matematičke operacije i tako brže dolaze do rešenja. Ova metoda ima značajan uticaj na razvoj kognitivnih sposobnosti kao što su pažnja, memorija, koncentracija, analitičko i logičko razmišljanje.
Na kraju takmičenja, učesnici su se takmičili u disciplini „super um“, gde su morali da reše najkomplikovanije matematičke zadatke, uključujući korenovanje, stepenovanje višecifrenih brojeva, kao i zadatke iz binarnog koda. Ova disciplina je izazvala posebno interesovanje među takmičarima jer zadaci zahtevaju veoma visoki nivo stručnosti i sposobnost brzog razmišljanja.
Jedan od zanimljivih zadataka u disciplini „super um“ uključivao je izračunavanje tačnog dana u nedelji za istorjske događaje, poput pitanja koji je dan u nedelji bio na dan Kosovske bitke, koja se odigrala 28. juna 1389. godine. Ovi zadaci pokazuju koliko mentalna aritmetika može biti takođe veza između matematike i istorije, čime se dodatno podstiče razvoj učenika.
Olimpijada u mentalnoj aritmetici ne samo da pruža priliku mladim talentima da se okušaju u vrata prestižnog takmičenja, već i promoviše važnost matematike i učenja kao načina razvoja važnih životnih veština. Ovakva događanja su izuzetno značajna u razvoju dece, a učesnici su pokazali izniman potencijal i talent koji im može pomoći da postanu uspešni pojedinci u budućem životu. U vreme kada tehnologija napreduje, ovakvi trenuci podsećaju sve nas na vrednost znanja koje se stiče na tradicionalan način.
