Najbogatijih 50 porodica u Velikoj Britaniji poseduje više bogatstva nego najsiromašnijih 50 odsto populacije zemlje, što uključuje imovinu 34 miliona ljudi. Ova alarmantna činjenica proizašla je iz najnovije analize organizacije Ekvaliti trast (Equality Trust). Prema izveštajima, broj milijardera u Britaniji dostigao je 165 u 2024. godini, što je značajan skok u odnosu na 15 milijardera iz 1990. godine, što ukazuje na sve veći disbalans u raspodeli bogatstva.
Analiza ističe da je prosečno bogatstvo milijardera tokom poslednje tri decenije poraslo za više od 1.000 odsto, dok su društvene nejednakosti nastavile da se pogoršavaju. Ekvaliti trast naziva ovaj fenomen „vampirskim karakterom“ ekstremnog bogatstva, za koje smatraju da podriva zdravlje i dobrobit nacije. Dva najbogatija milijardera danas poseduju više bogatstva nego što su imali svi milijarderi zajedno 1990. godine.
Pitanje o tome da li bogatiji „otvaraju radna mesta“ često je predmet analize. Prema Ekvaliti trastu, značajan deo bogatstva tih pojedinaca dolazi od nasleđa, finansijskih spekulacija i vlasništva nad nekretninama, što doprinosi razaranju zajednica i ekološkoj degradaciji. Ovi sektori ne doprinose ciljevima kao što su zelena tranzicija ili rešavanje stambene krize.
Prija Sani-Nikolas, izvršna direktorka Ekvaliti trasta, naglašava da su ekstremne nejednakosti egzistencijalno pitanje za društvo. Ona tvrdi da je potrebno temeljno promeniti ekonomske strukture jer, ako se ne prepozna štetnost ekstremnog bogatstva, budućnost društva može biti ugrožena.
Slična pitanja ističe i Džulija Dejvis iz organizacije Patriotski milioneri Velike Britanije (Patriotic Millionaires UK). Ona kritikuje narativ da milijarderi stvaraju radna mesta, naglašavajući da, umesto toga, njihova akumulacija moći uništava mala i srednja preduzeća.
Studije se oslanjaju i na ekonomske analize. Bendžamin Tipet, ekonomista sa londonskog Kings koledža, izračunao je da bi porez od 2% na bogatstvo najimućnijih tokom poslednjih 30 godina generisao 155 milijardi funti. Ulaganjem bi ta cifra danas vredela oko 325 milijardi funti, što bi značilo da bi svaki domaćinstvo u Britaniji dobilo više od 11.000 funti.
Fernanda Balata, politička ekonomistkinja iz Nju ekonomiks faundejšn (New Economics Foundation), predlaže koncept „linije ekstremnog bogatstva“. Ova tačka označava situaciju u kojoj koncentracija bogatstva počinje da uzrokuje neopravdanu društvenu štetu. Balata veruje da bi ova ideja trebala da bude osnova za novu poresku i fiskalnu politiku u Britaniji.
U svetlu ovih podataka, kritike na račun koncentracije bogatstva i njene posledice postaju sve jače. Istraživanja i izveštaji ukazuju na to da rastuće bogatstvo nekolicine često dolazi na račun čitavih zajednica, pogoršavajući već postojeće probleme u društvu. Progresivne promene u politici i poreskim sistemima se nameću kao neophodne kako bi se postigla pravednija raspodela bogatstva i smanjili društveni dispariteti.
Na kraju, pitanje ekstremnog bogatstva i njegove distribucije u Velikoj Britaniji otvara širok spektar diskusija o tome kako se razvijaju ekonomske strukture i kako one utiču na svakodnevni život običnih ljudi. Povećana svest o ovim pitanjima može doneti nove inicijative za reforme koje bi mogle da doprinesu jednakijem društvu, ali samo ako se svi uključeni odluče na akcije koje mogu doneti promene.
