Nakon nedavnih parlamentarnih izbora na Kosovu i Metohiji, politička situacija u regionu je postala veoma komplikovana. Samoopredeljenje, stranka na čelu sa Aljbinom Kurtijem, suočava se s velikim izazovima u pokušaju formiranja nove vlade. Analitičari ističu da postoji nekoliko mogućih scenarija za razvoj situacije. Iako je Samoopredeljenje osvojilo 41,29% glasova, to neće biti dovoljno za samostalno formiranje vlade, dok je Srpska lista, koja je osvojila maksimalan broj mandata među srpskom zajednicom, postala ključni faktor u postizbornoj dinamici.
Rezultati izbora pokazuju značajan pad podrške Samoopredeljenju u odnosu na prethodne izbore. Srpska lista je, sa 10 od 10 mandata namenjenih srpskoj zajednici, pokazala snažnu podršku među Srbima, dok DPK Hašima Tačija i DSK, stranka Ibrahim Rugove, takođe imaju značajne proporcije glasova sa 21,83% i 17,74% potrošenih, respektivno. Ova promena moći na političkoj sceni dovela je do stvaranja mogućih koalicija ili ponovljenih izbora.
Ognjen Gogić, politikolog, veruje da je parlamentarna stabilnost sada iza nas i da je formiranje većine veoma komplikovano. Gogić razmatra četiri moguća scenarija:
1. Samoopredeljenje formira vladu uz podršku manjih stranaka koje nisu srpske.
2. Samoopredeljenje formira koaliciju sa jednim od albanskih opozicionih partija, što, kako Gogić napominje, deluje malo verovatno zbog animoziteta među partijama.
3. Opozicione albanske partije formiraju vladu, dok Samoopredeljenje ide u opoziciju.
4. Niko ne može da formira vladu, što bi vodilo ponovljenim izborima.
Gogić naglašava da je iako je treći scenario moguć uz podršku zapadnih ambasada, stabilnost te vlade bi bila upitna. On podseća na prethodne situacije kada su koalicije u regionu brzo padale, a povratak Kurtija na novi mandat bio bi moguć ako nova vlada ne uspe da zadrži stabilnost.
Albanski analitičar Artan Muhadžiri ukazuje na to da će, ako Kurti pokuša da formira vladu bez Srpske liste, imati veoma nestabilnu vladu. Prema njemu, bez podrške Srpske liste, koja je ključna zbog odredbi Ustava Kosova, situacija bi mogla postati ozbiljna i otežati formiranje većine.
Gert Salenica, politički analitičar, ističe da će postizborna kombinatorika u velikoj meri zavisiti od odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama. On upozorava na to da su komentari američkih diplomata uoči izbora ukazivali na zahlađenje odnosa između Kosova i SAD-a. Američki specijalni izaslanik, Ričard Grenel, je višestruko kritikovao Kurtija, što otvara pitanja o njegovom budućem vođenju.
Pored političke nesigurnosti, ovo vreme će zahtevati i brojna pregovaranja i političke manevre. Ukoliko ne uspe da formira stabilnu vladu, Kurti će se možda suočiti sa ponovljenim izborima za nekoliko meseci. U svakom slučaju, trenutna situacija na Kosovu i Metohiji će zahtevati pažljivo praćenje i analizu da bi se razumele moguće promene u političkom pejzažu.
Ove okolnosti naglašavaju potrebu za inkluzivnošću u pristupu ka formiranju vlade, u kojoj bi se morale uvažavati različite političke struje i etničke zajednice. Srpska lista, sa svojom podrškom, može da igra ključnu ulogu, ali to neće biti lako, s obzirom na postojeći animozitet i prethodne sukobe. S obzirom na sve ovo, budućnost političke stabilnosti na Kosovu ostaje neizvesna i zavisiće od mnogih faktora, uključujući unutrašnju politiku, odnose sa međunarodnim partnerima i sposobnost lidera da iznude rešenja koja mogu zadovoljiti sve strane.
